Према Светом Писму, прво чудо које је Исус учинио је било претварање воде у вино на свадби у Кани Галилејској. И то кад су гости већ били пијани.
Први хришћани су, према писцу Посланице Диогнету, која је један од првих хришћанских писаних докумената, живели тако да су у одевању, храни, и осталом животу следовали локалним обичајима, и као грађани учествовали у свему.
Један од највећих хришћанских мисионара, Свети Патрик Равноапостолни, човек који је покрстио Ирску и који се слави као ирски национални светитељ, је свуда где је ишао са собом носио и своју покретну дестилерију за производњу црног пива, које се налазило и на јеловнику свих манастира које је основао.
Производња и продаја алкохолних пића је вековима била начин на који су се многи манастири издржавали, а неки од тих производа спадају у најквалитетније, најексклузивније и најскупље. Осим тога, није ретка појава у Србији да се у продавницама при парохијским црквама по мањим местима точи и продаје алкохол.
И данас ће вас, када вас пут нанесе у неки манастир, у знак добродошлице понудити вином или ракијом, а често се разноразне народне светковине на којима се алкохол конзумира у поприличним количинама дешавају управо у црквеним портама - на Бадње вече се, на пример, уз паљење бадњака најчешће служи кувано вино и кувана ракија (да не потежемо сад Гучу и сличне хепенинге).
Ништа од свега овога, наравно, ич не смета патриотским организацијама, свештеним лицима и теолозима да позивају на бојкот манифестација као што су београдски Beer Fest, или новосадски Exit, под образложењем да су у питању неприлични фестивали разузданости и алкохола, и да један хришћанин на таквим местима нема шта да тражи.
За разлику од журки које они приређују, које су одувек биле узор благочестивости, смирености, и борбе против сваке врсте (туђег) греха, до последње капи (туђе) крви. Заиста - ко уопште и може да замисли једног хришћанина у друштву са изјелицама и пијаницама (Мт. 11, 19)...
Не знам како ви, али ја од оваквих прича увек ожедним.
Видимо се тамо...
No comments:
Post a Comment