Patrijarh ce nam oprostiti sto nas je Djura tukao

Videh pre par dana da nam se patrijarh Porfirije jako zabrinuo zbog, kako rece, fizickih sukoba koji su izbili na samom pocetku posta.

Zanimljivo da se taj isti patrijarh nije tokom proteklih dugih devet godina primetio kako zvanicni i nezvanicni predstavnici vlasti biju njegov narod. I nije stigao da se oko toga zabrine. 

Uspeo je da se zabrine tek kad je goloruki narod uzvratio istim tim nasilnicima koji na njega idu bagerom, motkama i cekicima.

Sad, neko ce mozda reci da dobri i zabrinuti patrijarh Porfirije, kao monah, i nije vican pitanjima koja se ticu ovoga sveta, da nije u toku, i da mozda tako govori i postupa iz pukog neznanja. I da pokusava da pomiri zavadjeni narod. 

Ne bih se slozio.

U dvadeset i prvom veku, u doba informatike - neznanje je izbor.

I svakome ko ima imalo pameti jasno je sta znaci ekspresna osuda i prozivanje onih koji polarizuju narod, politizuju stvari i stvaraju neslogu, a sta cutanje pred nasiljem, otimacinom, bezakonjem i terorom koji sprovodi aktuelna vlast. 

I ciji su sebicni interesi tu u pitanju, i u kakvoj je to vezi sa ogromnom kolicinom novca koji ta ista vlast upumpava u crkvu, i ko je tu kome potreban.

Nije patrijarh zabrinut sto se nasilje desava na pragu velikog posta - vec sto se desava na pragu predizborne kampanje.

Realno - kada se uzme u obzir sa kakvom ekipom se utalio - mozda i treba da bude zabrinut.

Ves-masina(c)

 

U filmu Rani radovi Zelimira Zilnika, autor nam je glasom besmrtne Milene Dravic porucio:

Moju majku bi vise oslobodila jedna ves-masina nego citava Revolucija!

Zaista, secam se kako mi je otac pricao kako je moja pokojna baka, kada smo kupili prvu ves-masinu, imala obicaj da, kada je ukljuci da radi, sedne na stolicu ispred nje i da je gleda. Ne zato sto je to bilo nevidjeno cudo tehnike, vec zato sto je bila presrecna sto vise nije morala da pere ves na ruke.

. . . 

Pre par nedelja parlament Republike Srbije je, kako kazu mediji, usvojio Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ova vest je, naravno, kao sto inace biva u nas, posluzila kao okidac za brojne rasprave po internetu po pitanju smisla donosenja takvog zakona, toksicnih uticaja koji Srbiji namece mrski Brisel, borbe za ocuvanje tradicionalnih vrednosti, govora mrznje naciJonalista koji bi da Srbiju vrate u srednji vek, i slicnih beskrajnih prepucavanja na koja smo toliko navikli poslednjih decenija da smo vec oguglali na njih.

Iako sam zakon obuhvara raznorazne teme, od jednakosti polova, rodne diskriminacije, porodicnog nasilja i slicnih stvari, fokus javnosti je nekako, kako sticem utisak, zapeo na tome sto ce po ovom zakonu, navodno, postati obavezno koriscenje dzender-senzitiv termina koji ce unakaziti cistotu srpskog jezika, i koji predstavljaju silovanje istog u svrhu zadovoljavanja proevropske feministicke ideologije, koju nam Evropa namece kao uslov ulaska u Uniju.

Licno, nemam apsolutno nista protiv ravnopravnosti polova - stavise, smatram da je to kao ideja ne samo dobro i korisno, vec i u skladu sa hriscanskim vrednostima (makar onako kako ih ja razumem). U kojoj meri ovaj zakon uspeva u tome, i koliko vesto i efikasno je zamisljen, ne bih mogao da govorim buduci da nisam pravnik, mada iz iskustva koje imam sa zakonima koje donosi aktuelna vlast, mogu da pretpostavim da ima smisla koliko i kante za recikliranje djubreta postavljene po gradu, iz kojih se sve djubre baca u isti kontejner.

Jedino sto mogu da kazem je da, iako neki od novoskovanih dzender-frendli termina zaista jesu rogobatni, i definitivno nisu u skladu sa duhom jezika, razumem potrebu za postojanjem istih - na kraju krajeva, ni meni ne bi bilo prijatno, kad bih radio kao medicinski tehnicar, kada bi me oslovljavali sa medicinska sestro, ili kada bih bio poslovni asistent da me oslovljavaju sa sekretarice. 

Medjitim, mislim da kao drustvo, i kao narod, jos jednom masimo poentu, i jos jednom dozvoljavamo da nam se fokus skrene sa onih zaista bitnih stvari na prazna ideoloska proseravanja. 

Jer, kada bih i radio kao poslovni sekretar, zaista bi mi bilo svejedno da li me neko oslovljava poslovni asistentu ili sekretarice ako bih bio primoran da me direktor izjebe svako jutro da bih zadrzao taj posao, i obezbedio svojoj porodici egzistenciju.

A dok se mi prepucavamo oko toga da li je u duhu jezika da se kaze bioloskinja ili komercijalistkinja, oni koji od tog istog jezika ne znaju ni dva padeza ne da nas jebu, nego nas razvaljuju - i figurativno i bukvalno. 

Jer, da smo zaista patriote i hriscani, i da smo stvarno progresivni i liberalni, na pomen zakona o ravnopravnosti prva reakcija bi trebalo da nam bude- Alo, bre, koga vi zajebavate?! 

Sta nas zabole da li se kaze hirurg ili hirurskinja, kada u Srbiji svaki sarlatan/sarlatanka mogu da se bez ikakvih problema bave hirurgijom, i bukvalno unakaze desetine zena?!

Sta nas zabole da li se kaze psiholog ili psiholoskinja, kada u Srbiji svaki umobolnik/umobolnica moze da se registruje kao lajf-kouc ili sta vec, i da uzimaju ogromnu kintu lakovernima na mamabo-dzambo lupetanja i tapkanje po glavi?!

Sta nas zabole da li se kaze akademik ili akademkinja, kada je u Srbiji fakultetsko obrazovanje dovedeno do apsurda, i kada svaki prevarant/prevarantkinja moze da otvori fakultet koji se zavrsava sa tri procitane skripte od po 20 strana?!

Sta nas zabole da li je epidemiolog ili epidemioloskinja, kada se suocena sa pandemijom drzava sprda sa zivotima svojih gradjana stajuci iza debilnih i trgikomicnih lupetanja o najsmesnijem virusu izvikanih diletanata/diletantkinja?!

Sta nas zabole da li je pesak ili pesakinja, kada i jedne i druge tatini i mamini sinovi/cerke nekaznjeno gaze i ubijaju?!

Sta nas zabole da li je ekolog ili ekoloskinja, kada nam hohstapleri/hohstaplerkinje iz redova vlasti, i bahati i bezobzirni investitori/investitorke bukvalno unistavaju prirodu?!

 Sta nas zabole da li je sudija ili sutkinja, kada su u Srbiji huligani i huliganke iznad svakog suda?!

Sta nas zabole da li je filolog ili filoloskinja, kada nam je tri cetvrtine srednjoskolaca/srednjoskolki nepismeno?!

Sta nas zabole da li je pilot ili pilotkinja, kada su i jedni i drugi u Srbiji jeftina potrosna roba?!

O kojoj rodnoj ravnopravnosti pricate kada zene u Srbiji i dalje moraju da biraju izmedju posla i radjanja dece?!

Kako to da smo, od svega ovoga, osetljivi samo na pricu o rodno osetljivim nazivima zanimanja?

Nemamo li, mozda, nekih vaznijih problema da resavamo - tipa, vladavine prava, sprege najvisih krugova vlasti i organizovanog kriminala, nepostojanja nezavisnih medija, gusenja svakog vida opozicionog delovanja...?

Sto je, baj d vej, refren koji ponavljaju i na cemu insistiraju isti ti mrski Brisel i Evropa svaki put kada se govori o uslovima za ulazak u EU. 

A ne na dzender-frendli govoru.

Ne nadjoh na srpskom, ali skapiracete

 

 

 

Igre i igrice

 

Najnovija pomama u Srba na Mrezi je ovih dana igra koju je smislio izvesni Bogdan, zvana Heroji Pravoslavlja. Ako vec niste imali prilike da se sretnete sa istom, rec je, ukratko, o igri kartama u kojoj je cilj da se sakupi sto vise poena vere putem molitava i zidanjem hramova, dok vam poene oduzimaju gresi, strasti i druge necastive sile.

Ne, nije ova, ali onome ko je ovo smislio - svaka cast

Kako se virtuelna carsija vec uveliko utrkuje u ismevanju i izvrgavanju ruglu ove igre, meni je glupo da se tome pridruzim, i to ne samo iz sujete koja mi ne da da plivam u istom pravcu kao vecina - vec i zbog toga sto, realno, ovakva zamisao moze biti ili najgore moguce trolovanje, ili pokusaj neke zaista dobre dusice da na svoj nacin doprinese sirenju pravoslavlja, blagocestivosti i pravih vrednosti u nas, i koja je u tome toliko fejlovala da je zapravo - pobedila. 

Medjutim, u isto vreme, ova igra me je inspirisala da predlozim nekoliko drugih igara koje bi se mogle napraviti na istu temu, samo u malko drugacijoj izvedbi:

1. Igra Pravoslavni Duhovnik

Igrac je u ulozi pravoslavnog duhovnika, a cilj igre je sakupiti sto vise duhovne dece. Poeni se dobijaju sherovanjem klipova o teorijama zavere sa JuTjuba na grupama na Fejsbuku da bi se privukli novi sledbenici, i izmisljanjem sto je moguce strozih pravila posta postojecim sledbenicima. U ovome igraca ometaju zli ekumenisti sa internet-foruma i hipi-teolozi. Igra se karticama - na primer, sa jedne strane je Duhovnik, kojem u manastir dolazi autobus pun poklonika, i koji pokusava da ih pridobije karticama kao sto su, na primer: Biometrijska Dokumenta Su Zig Zveri - Conspiracy: 600, Intimidation: 250; Antihrist Je Vec Na Zemlji -  Conspiracy: 350, Suspense: 300; Sa druge strane je Hipi-Pravoslavac, koji mu parira, npr, karticom Teorija Evolucije - Konkordisticko Tumacenje - Science: 250, Common Sense: 300; i slicno. 

2. Igra Vikarni Episkop

Igra se slicno kao Monopol. Na tabli su polja kao sto su rezidencije pevaljki, krimosa, studentkinja i sl. Na svakome od njih Vikar podize odgovarajuce gradjevine - ispovedaonice, jebarnike i slicno, a svaki put kada okrene krug, i prodje kroz pocetno polje, koje se zove Klizna Vrata, dobije po 200 000 Evra. Na tabli postoji i polje Zatvor, ali igrac na pocetku igre dobija neogranicen broj kartica za izlazak iz zatvora od Sefa Diplomatije.

3. Igra Kalif Umesto Kalifa

Igra se tako sto igrac ima ogranicen broj krugova na raspolaganju da pridobije dovoljan broj glasova za izbor novog Kalifa. Da bi pridobio glasace, kojih ima oko 40, igrac mora da bude kreativan ida smisli najbolji nacin kako da pridobije svakoga od njih ponaosob. U ovome ga ometaju deca koja mu recituju pesme Cika-Jove Zmaja ispod prozora i prodavci kobasica. 

4. Igra Porodicne Vrednosti

Ovo je igra za razmrdavanje, igra se slicno kao Noc i Dan. Za igru je potrebna samo po jedna kofa peska za svakog igraca. Igra se tako sto svaki igrac stane pored svoje kofe. Jedan od igraca se odredi na pocetku igre za Predvodnika. Kada Predvodnik vikne nesto sto nije u skladu sa porodicnim vrednostima, na primer - Zena sa bradom nastupa na Evroviziji, ili - Seksualno obrazovanje u skolama, svi igraci vicu sto glasnije - UAAAAA! A kada vikne nesto sto jeste u skladu sa porodicnim vrednostima, na primer - Palma jebe devojcice ali mrzi pedere, svi igraci zabijaju glavu sto dublje u pesak. U ovoj igri nema pobednika, igra se samo zabave radi.

...

Ako se vi necega setite, slobodno posaljite svoje ideje.

Porodicne vrednosti

Secam se jos uvek prilicno dobro izbora 2012. godine. Tada sam jos uvek dosta vremena provodio na forumu ZRU na kojem sam bio admin, i aktivno sam pratio jos nekoliko drugih. Secam se koliko se cesto u debatama koje su prethodile ovim izborima potezao pojam Porodicnih Vrednosti, i koliko je bitan faktor u celoj prici bio stav kandidata na izborima, Tadica i Nikolica, po pitanju istih. 

Secam se i danas kako su ljudi sa desne strane politickog spektra kao kljucni argument u korist Nikolica koristili to kako ovaj nikada nece dozvoliti da se u Beogradu, ili bilo gde drugde u Srbiji, odrzava Prajd, jer je on domacin covek, Srbenda i nacionalista. Kasnije, kada je Nikolic zaista pobedio, ne samo da je Prajd odrzan, nego je izostao svaki koordinirani otpor navijackih, nacionalistickih, i inih grupa pod kontrolom Sluzbe.

Secam se kako su Nikolicevu pobedu slavili na drugim, desnicarskim forumima, i kako su se istoj radovali ljudi koji su podrzavali Dveri i slicne patriotske pokrete, verujuci da je to kraj Djitlerove diktature i kako stvari u Srbiji mogu samo da se promene na bolje kada je BoTa pao sa vlasti. Kasnije, ne samo da se ispostavilo da stvari nisu krenule na bolje, vec su Dveri sa Djitlerom usle i u koaliciju, bez obzira sto su im se brojni kljucni politicki stavovi, pa izmedju ostalog i oni po pitanju Porodicnih Vrednosti, bitno razlikovali (da ne kazem da su bili dijametralno suprotni). 

Kada danas, devet godina kasnije, bacimo pogled iza sebe, bez obzira na to kojoj politickoj, verskoj ili ideoloskoj struji pripadamo, sta mislite - u kojoj smo meri uspeli da sacuvamo nase Porodicne Vrednosti? U kakvom nam je stanju porodica, i da li su nas ovih devet godina unapredile ili unazadile po tom pitanju?

U poseti muzejima

Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan - ma koliko se na prvi pogled cinilo da bi trebalo da bude. Razliciti ljudi pod tim Porodicnim Vrednostima podrazumevaju sasvim razlicite stvari. Dok je jednima najvaznija stvar dobrobit njihove dece, njihova bezbednost, sigurnost, postavljanje pozitivnih i ispravnih primera na kojima ce se uciti i vaspitavati, stvaranje zdrave i podsticajne porodicne atmosfere, drugima se cela prica po pitanju Porodicnih Vrednosti svodi na sprecavanje LGBT dela populacije, koju cini celih par desetina hiljada ljudi u Srbiji, da ostvare neko od prava koja traze za sebe. 

Jer, vise je nego ocigledno za koga nasi sunarodnici glasaju na svakim izborima od uvodjenja visestranacja pa do sada - za Srbina vlast nije vlast ako ti ne jebe zenu/sestru/cerku. 

Prima (secunda, tertia...) nocta

Kao sto su nam zene/cerke/sestre nekad jebali Turci, pa onda politicki komesari, tako nam ih sada jebu lokalne glavonje, i za to svi znaju, i protiv toga se niko ne buni - jer ipak su to Srbende, domacini ljudi, i kod njih se zna da na zurkama na kojima nam jebu zene/sestre/cerke mogu da se ljube muskarci sa zenama, i zene sa zenama, ali muskarci sa muskarcima - jok. E tako se, stonorece veseli teolog Stojkovic, cuvaju Porodicne Vrednosti. 

S druge strane, kada se pomenulo pre par meseci da bi istopolne zajednice mogle biti legalizovane, istog se trenutka su se Srblji pobunili u tolikoj meri, a i sama majka crkva je momentalno reagovala, pa je cak i Veliki Vodja morao da presaldumi i povuce nacrt zakona. Jopet, kao cuvari Porodicnih Vrednosti, glavu su (ispod kamena) pomolili i glas podigli isti oni intelektualni i duhovni gorostasi koji su i do sada branili Srbstvo od izdajnika i stranih placenika.

Koliko smo kao drustvo uspeli da stvorimo zdravu atmosferu u kojoj ce rasti nasa deca, koliko smo uspeli da ih zastitimo od negativnih uticaja, i kakvim ih sadrzajima izlazemo svakodnevno nije pitanje na koje je lako odgovoriti, buduci da se ocigledno sami sa sobom nismo jos uvek dogovorili sta su zapravo losi uticaji i odakle uopste opasnost po nasu porodicu vreba. Po tom pitanju misljenja ne da su podeljena, vec se bukvalno vodi rovovska ideoloska borba, i kod vecine ljudi vlada kolektivno slepilo.

Ipak, nemojte verovati meni - kada veceras budete legli da spavate, oslusnite zvuke koji dopiru iz okolnih stanova i kuca. Ono sto cete cuti ce biti zvuci programa koji prati znacajna vecina vasih komsija, koji je nasoj deci deo svakodnevice, koji oblikuje njihovu svest, ponasanje i vrednosti, i koji je slika i prilika drustva koje smo za njih izgradili, i koji je za nas osmislila upravo ona vlast koju smo postavili da bi cuvala nase Porodicne Vrednosti.  

PUF!

Dva ga vuku, a trojica tuku

 

Jedna od najaktuelnijih tema za ispiranje usta virtuelne carsije u nas poslednjih dana svakako je ponovno vracanje obaveznog sluzenja vojnog roka. Iako je ovo bila cak i jedna od glavnih tema predizborne kampanje Dveri pre neku godinu, i iako smo neko vreme nakon toga jedva preziveli transfer blama oko Julinovog dvonedeljnog sluzenja vojske, stvari su ozbiljnije pocele da se zakuvavaju kada je pre neki mesec novioizabrani ministar vojni isprva stidljivo najavio da se o tome razmislja, da bi nas Veliki Vodja naposletku blagoizvoleo obavestiti da je to vec - gotova stvar.

Vrlo brzo su pocele da se zahuktavaju rasprave na Mrezi - da li je Srbiji takav vid sluzenja zaista neophodan, za kakav se to rat Srbija sprema,  ima li Srbija uopste novaca za to planinarenje, sa kojim se to bezbednosnim pretnjama uopste suocavamo da bismo pribegavali takvoj politici i koji je vid vojne sluzbe efikasniji, da bi se cela diskusija na kraju krajeva zavrsila tamo gde smo svi znali da ce se i zavrsiti - prepucavanjima tipa ko vise voli Srbiju, i ko je junak spreman da za Otadzbinu svoju polozi svoj zivot, a ko je izdajica, defetista i kukavica.

U tu svrhu su uradjene cak i ankete, prema kojima bi preko 80% Srbalja, ako treba, kolko sutra otislo na sluzenje obaveznog vojnog roka, a cak 40% junaka bi se dobrovoljno prijavilo da za Srbiju ratuje.

... ooodlazimo da se ne vratimooo...

Sad, mogli bismo ovde ismevati mentalitet ekipe koja je jaka u srbovanju na tastaturi, i koja se po internetu kune da ce prvom prilikom ginuti na braniku otadzbine, a koja isto tako, na prvi znak nevolje i mobilizacije, prva grabi pasose u ruke i daje petama vjetra preko prve granice - sto je pojava koju verujem da je svako ko je ziveo u Srbiji devedesetih imao prilike da licno posvedoci. 

Mogli bismo se sprdati i sa cinjenicom da bi ovih 80%, koji bi sutra isli na obavezno odsluzenje vojnog roka, mogli to da urade i danas, i to dobrovoljno - kada bi to zaista zeleli. Mogli bismo se podsecati koliko je bilo pokusaja da se sluzenje vojske izvrda na svaki moguci nacin dok je bilo obavezno, kako u institucijama u kojima se vojni rok mogao sluziti civilno bukvalno nije bilo dovoljno mesta za sve one koji su ulagali prigovor savesti, kao i to koliko je kilavo islo cak i samo to civilno sluzenje vojske.

Ma krvav je Mile...

Ovde je, medjutim, rec o necemu sasvim drugom. Nije ovo ni militantno radikalsko zveckanje oruzjem, ni zaostravanje bezbednosne politicke situacije, ni podizanje nacionalne svesti, niti vracanje tradiciji. 

Ovo je samo jos jedna projava savrsene simbioze uvek gladne i bezobzirne vlasti sa jedne, i tupavog naroda sa druge strane. Jer, Veliki Vodja zna svoj narod u srce, i zna koliko je taj narod s jedne strane plitak, zatucan i povrsan, a sa druge strane iskompleksiran i bahat, i daje i narodu i parazitima iz vlasti ono sto zele - jos jedan megalomanski projekat koji Srbiji, realno, treba koliko i cir na dupetu, kojim ce Srbadija moci da se kurci, a SNSovska elita da skida kajmak.

Jer, realno, Srbe ne zanima to sto nema novca za lecenje dece - skroz im je ok da se 10 miliona evra da za spomenik Stefanu Nemanji, samo dok je visok 20 metara. Da crknu dusmani od muke kad ga vide, i da liberali iz kruga dvojke pozelene od jeda.

Srbe ne zanima sto im se bolnice raspadaju, sto lekari nemaju osnovna sredstva za rad i sto umiru na stotine - skoz im je ok da se jos desetak miliona spiska na betonski plato na Trgu koji se bukvalno raspao tri dana nakon pustanja u rad, ili dvadesteak miliona na muzicku fontanu.

Srbima je svejedno to sto im deca u skolama u 21. veku idu na cucavce - skroz je cool da se milioni trose na novogodisnju rasvetu, samo ako je u bojama trobojke. 

Srbima je najnormalnija stvar to sto vladike i popovi jebu decu i studentkinje - sve dok imamo najveci pravoslavni hram u Evropi, skroz je ok zasipati to isto trulo svestenstvo milionima evra iz budzeta. 

Tako i kad je vojska u pitanju - krajnje je nebitno ko ce u tu vojsku ici, koliko ce biti efikasna i profesionalna, u kakvim ce uslovima ti vojnici provoditi vojni rok, ko ce tom vojskom komandovati, cije ce firme na tenderima dobijati ugovore za snabdevanje vojske, i kakav ce sve javasluk da se krije iza toga - vazno je da se napravi velelepna vojna parada, i da se na nju dovede drug Putin.

Time ce Vodja ne samo obezbediti sebi jos nekoliko godina na vlasti, vec i jos jedan nepresusan izvor finansiranja svoje privatne, partijske armade dupelizaca. Jednom recju - win-win.

Nek nam je sa srecom. 

Patrijarh, vrane i strasila

 

Novoizabranog patrijarha Porfirija pamtim jos iz devedesetih. Iz vremena kada je SPC jos uvek bila pokretac pozitivnih drustvenih promena, kada se borila protiv poslednjeg komunistickog diktatora u Evropi, kada je vazila za obnovitelja godinama i decenijama ponistavanog nacionalnog identiteta, i kada sam i ja jos uvek verovao u sve to.

Tih dana se u Crkvi okupljao veliki broj mladih i obrazovanih ljudi, odusevljenih novootkrivenim smislom, vekovnom mudroscu i duhovnoscu koju su otkrili u recima Svetih Otaca Crkve, u delima koja su tih godina prevodjena i stampana, i o kojima se moglo pricati i diskutovati u crkvama i manastirima.

Jedno od tih mesta bio je i manastir Kovilj, koji je vrlo brzo postao cuven kao steciste ne samo poboznog naroda, vec i urbane beogradske omladine, a tadasnji jeromonah Porfirije je postao svojevrsni duhovni vodja liturgijskog preobrazaja, i "guru" beogradske muzicke scene - tih godina, u Kovilj su redovno navracali brojni rokeri, od Caneta iz Partibrejkersa do Darka i Jelene iz Dead Ideas.

Ja ga nisam licno poznavao, a bio sam ubedjen da ni on ne zna da ja postojim - sve do pre nekih 7 - 8 godina, kada mi je jedan od djaka kojima sam predavao versku nastavu u skoli preneo pozdrave od, tada vec, vladike Porfirija. Bio sam zatecen, i u prvom trenutku sam mislio da se radi o nekoj zabuni - ali me je ovaj uverio da mu je vladika rekao da, iako me ne poznaje licno, vec duze vreme prati moj rad. Iako su mi neki ljudi, koji danas slove za verske analiticare, pricali kako moje blogove citaju i neke vladike, ja sam do tada bio prilicno skeptican po tom pitanju - statistike mog bloga retko kada premase par stotina poseta.

Mnogo se toga promenilo u poslednjih nekoliko godina. Vladika Porfirije je prvo postao mitropolit, a sada i patrijarh. I verujem da odavno vise ne prati moje blogove - jer i ja sam se u medjuvremenu promenio, i postao mnogo cinicniji i razocaraniji.

Patrijarha Porfirija danas vise ne okruzuju rokeri - sada ce njegovo novo okruzenje postati Saric, Selakovic, i neizbezni Veliki Vodja. Vise ne pise za Iskon - sada o njemu pisu i hvalospeve mu pevaju iste one novine koje su do juce kroz blato provlacile oca Savu. Iako je pre neki dan izjavio da ne zeli da se bavi politikom i strancarenjem - verujem da nije toliko naivan da ne zna da je svako njegovo pojavljivanje u javnosti, hteo on to ili ne, izmedju ostalog, i politicko delovanje, i da sve sto ce kao patrijarh reci, a pogotovo ono sto ce precutati, nosi sa sobom neku politicku poruku.

Pre neki dan su, videh, Veliki Vodja i patrijarh dali zajednicku izjavu za javnost. U njoj je patrijarh napomenuo kako je jako vazno da crkva i drzavne institucije zajedno rade za dobrobit naroda. Sto je svakako tacno - ili bi makar bilo tacno kada bismo ziveli u drzavi u kojoj institucije postoje, i u kojoj, na primer, policija i bezbednosne agencije ne moraju da cekaju da im Veliki Vodja dozvoli da hapse najopasnije kriminalce u drzavi, vec se to samo po sebi pozdrazumeva.  

Veliki Vodja se na to nadozezao rekavsi kako je jako vazno da crkva i drzava budu jedinstvene, jer ako tog jedinstva nema, Srbija moze da postane lak plen ne samo za orla, vec i za svaku vranu. Iako smo navikli da nas Vodja plasi raznim vranama, orlovima i slicnim strasilima, cinjenica da je ovome patrijarh prisustvovao, i da je na ovo cutao, vec je sama po sebi - politicki cin. 

Jer, patrijarh nije postavio pitanje - ko ce nas braniti ne od vrana i orlova, vec od gamadi iz struktura te iste drzave koja nam je otela pola Beograda i poklonila ga investitorima, unistivsi pola gradskog jezgra? Ko ce nas zastititi od smrdibuba iz drzavnih organa koje nam zagadjuju vazduh koji disemo? Od pacova iz redova bezbednosnih sluzbi koji u sprezi sa olosom i kriminalcima na veliko diluju narkotike i ubijaju ljude po ulicama glavnog grada? Ko ce spreciti skakavce iz gradske uprave da rasipaju desetine miliona evra na novogodisnju rasvetu i besmislene rekonstrukcije i fuseraj koji se raspada vec posle par meseci? Ko ce privesti pravdi gnjide koje su krive za smrt nasih najboljih pilota? 

A mogao je. I moze jos uvek.

Kad ce, ako ne sad? 

I ko ce, ako nece on?

Na kraju krajeva, ipak on slovi za rokenrol buntovnika medju vladikama. 

Ipak je rekao pred celom Srbijom da ce se truditi da radi za dobrobit naroda. Iako se dobrobit naroda moze tumaciti na razlicite nacine, kapiram da pokretna vrata od dva miliona evra tesko da mogu da se za to kvalifikuju - jer zaduzbine ne moraju biti samo hramovi i parohijski domovi, od cijih fondova za izgradnju veci deo zavrsi u privatnim dzepovima. Sad kad ce cesce boraviti u Beogradu, moze da se proseta od Terazija pa prema Kalemegdanu, Knez Mihailovom, pa nek pogleda u zgrade na tom potezu - na skoro svakoj stoji ime zaduzbinara koji ju je podigao i ostavio svome rodu. 

Ipak je rekao da je vazno da ispunjavamo zakone, i da bez toga nismo ljudi. Valjda to znaci da ce se pozabaviti ljudima iz svog neposrednog okruzenja koji na najgore moguce nacine krse i ljudske i bozije zakone. 

I ipak nas je zamolio da se svi molimo za njega. Valjda je pri tom mislio da se molimo za njega da uspe da sluzi Bogu, Istini i Pravdi na nacin koji dolikuje jednom Patrijarhu Srpskom, a ne da bude samo jos jedan tockic u Vodjinoj propagandnoj masineriji, saucesnik u pljacki naroda koji mu je poveren, i Buloviceva marioneta i podguzna muva.

Ma koliko ja zeleo da verujem da je tako, slabo mi uspeva. Ali hajde da ne mracim - videcemo i sami, uostalom, vrlo brzo sta ce biti.

Neprihvatljivo ponasanje

 

Pre neki dan nas je episkop backi Irinej blagoizvoleo pocastvovati saopstenjem o novonajavljenom zakonu o istopolnim brakovima u kojem je naglasio kako je homoseksualno ponasanje - neprihvatljivo. Cak i u drustvu i svetu duboko podeljenom po ideoloskim linijama kao sto je ovaj/ovo u kojem zivimo, u kojem se neistomisljenici dozivljavaju kao smrtni neprijatelji, a cak i razmisljanje o njihovim argumentima biva dozivljeno kao veleizdaja sopstvenih principa, mozda bi se moglo razmisljati i razgovarati na tu temu.

Mozda bi se moglo promisliti o tome da li starozavetna etika ima mesta u savremenom drustvu; mogli bismo se zamisliti nad time da li apostol Pavle, kada nabraja ko sve nece uci u Carstvo Nebesko zapravo nabraja stvari koje su se u njegovo vreme i u konkretnom drustvu u kojem je ziveo smatrale neprihvatljivim, zbog cega je, npr, robovlasnistvo kao takvo izostavljeno sa spiska; o tome koliko ima smisla da se crkva bavi pitanjima opredeljenja naroda za i protiv EU, i uopste i u svetlu njene ulizicke podrske pro-EU politici Velikoga Vodje, koja se granici sa idolopoklonstvom. 

Medjutim, misljenja sam da postoji jedno daleko, daleko urgentnije pitanje koje crkva vec jako dugo okleva da pokrene: PITANJE SVESTENIH LICA KOJA SVOJ POLOZAJ, MOC I SLUZBU ZLOUPOTREBLJAVAJU ZA SEKSUALNO IZIVLJAVANJE NAD ONIMA KOJI SU IM POVERENI - parohijanima, studentima, ucenicima. Jer, svedoci smo poslednjih dana kako pojave sve veceg broja ovakvih SEKSUALNIH PREDATORA u mantiji koji se ne libe da posegnu i za najtezim krivicnim delima da bi svoja nepocinstva prikrili, tako i zaglusujuce tisine i sramotnog ignorisanja ovog problema od strane crkvene jerarhije, koja bi trebalo prva da osudi ovakve stravicne zloupotrebe svestenog cina.

Pa naravno da je bila zenska zebra, nisam peder...

Edit: sa ovog mesta je uklonjena sporna slika Stefana Sarica. Vise o razlozima ovde

Koristeci, s jedne strane, gorepomenutu podelu koja postoji u drustvu, kao i naklonost vladajuce partije, oni svaki pokusaj drustva u kojem crkva postoji i deluje, i u cijem bi uredjenju zelela da ucestvuje, da ukazu na ovakvo ponasanje etiketiraju kao napade na Crkvu i Boga, krijuci se iza naivnosti vernika i korumpirane drzave. 

Ja, iskreno, crkvu ne posecujem vec duze vreme, i nisam u toku koje su ovih dana aktuelne teme koje se raspravljaju medju vernim narodom. Medjutim, ako ovo nije prva i glavna tema o kojoj bi trebalo ne raspravljati, nego vikati sa krovova, ne znam sta bi onda to moglo da bude prece? Recepti za posne kolace? 

Treba li da se cutanjem i nereagovanjem dovedemo do stadijuma u kojem je rimokatolicka crkva, koja je u mnogim krajevima sveta bukvalno bankrotirala od tuzbi za seksualno zlostavljanje? Koliko dece treba da prodje kroz ono kroz sta je prosla zrtva Plavookog Zokija pre nego se dozovemo pameti?  Koliko ljudi treba da prodje kroz ono kroz sta je prosao Marko Zarkov? Ili studentkinje Bogoslovskog fakulteta? 

Sta nam je prece i urgentnije od sudbine i bezbednosti nase dece? I ima li goreg, podlijeg i odvratnijeg nacina da se autoritet crkve zloupotrebi nego sto je ovaj?

Ili nam je ovakvo ponasanje prihvatljivo, buduci da su u pitanju bili heteroseksualni odnosi?

Ma kakve i ma kolike bile razlike u nasem drustvu, ovi ljudi su istinski i najgori neprijatelji kako Crkve i Boga, tako i samog drustva. Ima li bolje prilike da se oko necega ujedinimo? Ima li pitanja koje je teze ignorisati? 

Oci svih nas su ovde uprte pre svega u verni narod SPC. Jer, buduci da crkvena jerarhija ne samo da ocigledno nije voljna da uradi ista po ovom pitanju, vec sistematski gura pod tepih i zataskava ovakve slucajeve.

Uzmite se u pamet.