Razvracivanje

Proteklih dana paznju javnosti je zaokupio tekst Slobodana Antonica , u kojem on upozorava na akutnu pretnju koja se nadvila nad nasom decom, zvanu - seksualno vaspitanje. Kako sam Antonic kaze, hteo je da pise te nedelje o gradjanskim protestima, ali se ipak odlucio za tu temu. Sto je i logicno, buduci da problemi kao sto su ugrozavanje legitimnosti izbornog procesa, vladavina prava, kriminalizacija institucija, suspenzija pravne drzave, ekonomski sunovrat, korupcija i, jednom recju, urusavanje kompletne buducnosti drzave u kojoj zivimo, nisu nista strasno u poredjenju sa time da ce se neko, negde, mozda  usuditi da javno kaze kako biti gej nije nista lose.

Neposredni povod za ovaj tekst bila je inicijativa uvodjenja seksualnog obrazovanja u skole i  predskolske ustanove, koju Antonic vidi kao nasilnu seksualizaciju dece i podstrekivanje dece na homoseksualne odnose. Vrlo brzo su zvona na uzbunu oglasila raznorazna udruzenja pravoslavnih roditelja i ini cuvari tradicionalnih vrednosti u nas, sve u cilju sprecavanja razvracivanja dece.

Ovakva reakcija je, po mom misljenju, bizarna i tragikomicna iz vise razloga. Prvi je taj sto se, u sredini koja je seksualizovana do krajnje moguce mere, uvek sa strahom i panikom reaguje na svaku, pa i najmanju inicijativu da se u skole uvede nesto sto ce makar izdaleka podsecati na seksualno vaspitanje. Seksualni sadrzaji su kod nas prisutni na svakom koraku, do te mere da ih vise niko ni ne primecuje - televizija, dnevna stampa, bilbordi, sve je prepuno sadrzaja prilicno eksplicitno seksualne prirode, koji nekome ko tek treba da zakoraci u svet seksualnosti mogu da posalju prilicno iskrivljenu sliku o tome sta seksualnost jeste i kako ona treba da izgleda.

Uredniku ovog lista je i sam patrijarh pozeleo puno srece i uspeha u daljem radu.

U Srbiji se, takodje, o seksualnosti sa decom veoma retko ili nimalo ne razgovara. Verujem da je svako od nas po milion puta cuo argument koji se najcesce poteze protiv otvorenog iskazivanja homoseksualnosti u javnosti - A kako ja to da objasnim svom deetetu?! Zaista, kao sto se deci ne objasnjava sta je homoseksualnost, ne objasnjava im se ni sta je seksualnost, i ona su po tom pitanju prepustena samoj sebi i onim istim, do krajnjih granica, nakaradno seksualizovanim medijima. Odatle, valjda, i tolika panika - ne zbog straha da ce deci da se desi nesto lose, nego zbog sopstvene nesposobnosti da se sa decom na temu seksa otvoreno razgovara.

O tome koliko ima smisla strah da ce seksualno vaspitanje podstaci decu koja u doba puberteta, kada pocinju da bivaju svesna svoje seksualnosti, krenu pogresnim putem i postanu homoseksualci ima smisla govoriti koliko i o tome kada smo tacno mi koji smo heteroseksualni doneli odluku da to postanemo. Ono sto je mnogo zanimljivije jeste resenje koje nam nude autor teksta i druge zabrinute strane, a to je, kada su u pitanju roditelji takve dece, cutanje i zabijanje glave u pesak, a kada su u pitanju deca - suzbijanje takvih nagona.

Ova se taktika pokazala kao savrseno uspesna u proizvodjenju gnevnih mladih ljudi, koji su svoju seksualnu isfrustriranost naucili da ispoljavaju na krajnje kreativne nacine, dok neki od njih dozive i tezu i tragicniju sudbinu. Jer, ako cemo pravo, u Srbiji nigde necete naci vise homoeroticnih sadrzaja nego u navijackim pesmama i transparentima.

U Antonicevom tekstu se do tancina analiziraju svi moguci nedostaci predlozenog programa, i razvijaju svi moguci horor scenariji na koje bi se sve nacine ovaj program mogao zloupotrebljavati. Iskreno - ne smatram da sam dovoljno kompetentan da u takvu raspravu ulazim, buduci da nisam ni psiholog ni pedagog. Medjutim, ono sto vrlo dobro znam, iz sopstvenog dvanaestogodisnjeg iskustva rada sa srednjoskolskom decom, jeste:

1. Deca srednjoskolskog uzrasta u Srbiji su, u najvecem broju slucajeva, uveliko vec pocela da upraznjavaju seksualne odnose. Poceti tada sa seksualnim vaspitanjem, kao sto se najcesce predlaze, je vise nego prekasno. Osim toga, ma koliko to skandalozno cuvarima vrednosti zvucalo, seksualnost nije isto sto i razvrat i perverznost, i nasa deca nece pretrpeti nikakvu stetu time sto ce biti izlozena prici o tome, jer ona i treba da od malena neguju i razvijaju zdrav i slobodan odnos prema svojoj seksualnosti, a ne da je suzbijaju i dozivljavaju kao nesto prljavo, gadno i pogresno. Jer, upravo nasilno sputavanje i suzbijanje seksualnosti i jeste izvor devijacija i izopacenosti.

2. Deca srednjoskolskog uzrasta u Srbiji skoro da nista ne znaju o kontracepciji ili polno prenosivim bolestima. Ogroman broj decaka ne ume pravilno da upotrebi kondom, niti smatraju da im je tako nesto uopste potrebno, a isto tako ogroman broj devojaka ne ume da izracuna kada su im plodni dani. Nije zanemarljiv broj dece koja nije do kraja sigurna na koji se nacin uopste moze ostati u drugom stanju, niti koje sve opasnosti - pre svega one zdravstvene - vrebaju od promiskuitetnog ponasanja.

3. Kada se, kao posledica istog tog neznanja dese maloletnicke trudnoce, najcesci nacin na koji se takvi problemi resavaju jeste pribegavanje abortusu. Jer, kao sto je roditelje u Srbiji sramota da o seksu pricaju sa svojom decom na vreme, jos ih je vise sramota od toga sta ce selo i komsije reci.

4. Prakticno jedini izvor iz kojeg deca mogu da se o ovakvim temama informisu jesu masovni mediji, pre svega televizija. A na televiziji su najgledaniji upravo oni sadrzaji u kojima se seksualnost zloupotrebljava na najizopacenije i najodvratnije nacine, kao sto su rijeliti emisije i turbofolk antikultura. A deci je zaista potreban makar jedan glas, pa dolazio on i iz skole, koji ce im reci da svrha seksualnosti nije sticanje popularnosti i novca, i da njihovi buduci seksualni partneri nisu predmeti, vec osobe.

Inace, kad smo vec kod rijaliti programa, pre neki dan se desilo nesto sto je na najtragikomicniji moguci nacin zatvorilo krug besmisla, ironije i licemerja. Rec je o poseti svestenog lica jednoj od najgledanijih, i ujedno najodvratnijih rijeliti emisija u nas. Ovo, naravno, niko nije doziveo kao razvracivanje bilo koga - ni dece, ni naroda, ni crkve.

Da li predlozeni program ima propusta i nedostataka? Sigurno da ima. Ali, ma koliko los bio, svakako je milion puta bolji i pristojniji od onoga cemu je ogromna vecina dece izlozena, ili bolje reci - cime je sa svih strana bombardovana u ovoj nasoj smernoj i tradicionalnoj drzavi.

Narode pederu!

Nekoliko dana posle predsednickih izbora u Srbiji strasti jos uvek ne jenjavaju. Dok jedni protestuju na ulicama zbog izborne kradje, medijske blokade i neregularnosti, drugi se bave uzrocima koji stoje iza ubedljivog poraza koji su demokratija i pravna drzava pretrpele u Srbiji, i predlazu razna resenja - pregrupisavanje opozicije, vaninstitucionalno delovanje, edukaciju sirokih narodnih masa koje ne znaju za bolje, kuku i motiku. Sve u cilju izbavljenja naroda iz kandzi zlocinackog rezima jednih istih korumpiranih, kriminalizovanih i izdajnickih politicara koji se na vlasti smenjuju i vrte u krug poslednjih tridesetak godina.

Sve je ovo, po mom licnom misljenju, uzaludno. Jer, uzrok sveopsteg sunovrata Srbije i ne lezi u politicarima koji, zaista, bez svake sumnje jesu i kriminalizovani, i korumpirani, i pokvareni do srzi, niti u medijima koji su ulizistvo, prostakluk i beskrupulozno laganje uspeli da podignu na neslucen nivo. U svakoj ovakvoj prici se narod, po difoltu, stavlja u ulogu zrtve i ugnjetenog, koji za svoju zlu sudbinu nista nije kriv.  A osnovni problem Srbije je upravo narod koji u njoj zivi.

U tom narodu, naravno, postoje ljudi koji su ispravni, cestiti, posteni, i koji ne zele nista drugo nego da mirno i pristojno zive od svog rada i podizu svoju decu tako da izrastu u ispravne i postene ljude. Na zalost, ma koliko uzasna ta pomisao bila, takvi ljudi su u Srbiji u manjini - vise nego ubedljivu vecinu cine upravo oni drugi.

Narod koji zivi u Srbiji ne zeli slobodu i demokratiju, vec cvrstu ruku Velikog Gazde koji ce da podvikne Tisina Tamo, i kome ce biti zahvalni sto im je popustio lanac dovoljno da se prosetaju do mitinga i biralista gde ce mu savesno i disciplinovano dokazati  svoju lojalnost. Narod Srbije ne zeli jake i stabilne institucije, koje ce sistemski da resavaju krize i probleme koji naidju, nego Vodju i Spasitelja koji ce sam samcijat da resi sve te probleme - od drzavnih problema i elementarnih nepogoda do ukazivanja prve pomoci unesrecenima. Za demokratiju, vladavinu prava, i odlucivanje o svojoj sopstvenoj sudbini narod Srbije nije ni iz daleka dovoljno zreo, niti pokazuje ikakvu zelju da to postane.

Narodu koji zivi u Srbiji ne smeta korupcija - jedino sto moze da mu zasmeta je kada se nadje sa pogresne strane korupcije, jer se istom i sam vrlo rado koristi. Ako ne za dobijanje posla preko partije, ono makar da se kod lekara prodje preko reda.

Narodu koji zivi u Srbiji ne pada na pamet da se edukuje - na bilo koji nacin. Na pocetku 21. veka, u doba informacionih tehnologija, kada je neznanje samo i iskljucivo stvar licnog izbora a ne mogucnosti, u Srbiji zivi vise od milion funkcionalno nepismenih ljudi. Obrazovne institucije u Srbiji odavno ne sluze ni vaspitanju ni obrazovanju, niti one koji ih pohadjaju na bilo koji nacin obrazuju - ne zato sto su nastavnici, profesori i drugo nastavno osoblje izgubili veru u svoju profesiju i motiv da se njome bave, kako im se cesto prigovara, vec zato sto su te institucije zakonski tako koncipirane.

Njihova je svrha da ucenike osposobe za neko zanimanje, a sve sto je iznad minumuma koji je za to potreban - knjizevnost, istorija, filozofija i slicni opsteobrazovni predmeti - se odbacuje kao nepotrebne informacije, koje jadnoj deci kojoj su torbe preteske i koja su preopterecena nikad u zivotu nece trebati. Nastavne planove sastavljaju partijski kadrovi koji elemenatna znanja za tako nesto nemaju, a nadzor nastavnog procesa sprovode ljudi koji jedan jedini dan u ucionici proveli nisu, i kojima je jedino na sta se fokusiraju administracija, i jos administracije.

Narod koji zivi u Srbiji nema ko da pozove na otreznjenje. Crkva, kojoj deklarativno pripada ogromna vecina tog istog naroda, koja bi trebalo da poziva na pokajanje, preispitivanje i rad na sebi, taj isti narod uporno i sistematski uspavljuje i zatupljuje pricama o tome kako smo mi, samim time sto smo se rodili tu gde smo se rodili, ispravni i savrseni, a kako su svi drugi oko nas grozni, i krivi za lose stvari koje nam se desvaju.

Forsira se mitolosko vidjenje istorije i stvarnosti, a svaki kriterijum osnovne ljudske pristojnosti se odavno izgubio. Zbog toga i imamo crkvu u kojoj su prostaci, lazovi, ulizice rezima, ludaci i psihopate rado vidjeni gosti kojima se dele medalje, arhimandriti koji pisu knjige o tome kako je Zemlja ravna ploca su duhovne velicine, a vernici su ljudi koji se u autobusu obavezno prekrste kada prodju pored crkve, ali se zato prave ludi i okrecu pogled u stranu kada u isti taj bus udje trudnica da joj ne bi ustupili mesto.

Narodu koji zivi u Srbiji prostakluk, bahatost, zatucanost i ljigavost njegovih politickih predstavnika ne smeta - naprotiv. Sto je neko bahatiji, sto se odvratnije ponasa i sto se vise kurci, njegova politicka karijera je dugotrajnija i uspesnija. Takvi politicari su pravi, potpun i savrsen odraz, slika i prilika istog tog naroda, koji od pristojnih, kulturnih i obrazovanih ljudi zazire i ne podnosi ih.

Narodu u Srbiji ne smeta kada ti isti politicari direktno skrive smrt najboljeg i najiskusnijeg pilota i jos sestoro ljudi, niti kada se poginulima popisaju na grob tako sto ih nabede da su sami krivi za svoju pogibiju. Narod u Srbiji nema sta da jede, ali ima novca da posalje dva miliona poruka za Farmu i Parove. Narodu u Srbiji ne smetaju maloletnicke trudnoce i abortusi, ali im i te kako smeta svaka pomisao na seksualno obrazovanje. Gej prajd je svima trn u oku zbog urusavanja tradicionalnih moralnih vrednosti, ali rijeliti bahanalije su ubedljivo najgledaniji  i najomiljeniji TV programi.

Jedan opozicioni kandidat je u predizbornoj kampanji porucio da nismo mi ti koji treba da se menjaju. Na tu poruku se i odazvalo taman onoliko ljudi za koje to otprilike i vazi, i njegov izborni rezultat je i bio srazmeran tome.

U stvari - narod koji zivi u Srbiji I TE KAKO TREBA DA SE MENJA.


ALI NECE.


Zadovoljan je bas ovakav kakav je, i lepo mu je bas ovako kako mu je.


Pomirimo se s time - ili se iselimo iz Srbije, ako imamo gde, kao sto je to vec ucinila vecina onih koji to nisu mogli.