Razvracivanje

Proteklih dana paznju javnosti je zaokupio tekst Slobodana Antonica , u kojem on upozorava na akutnu pretnju koja se nadvila nad nasom decom, zvanu - seksualno vaspitanje. Kako sam Antonic kaze, hteo je da pise te nedelje o gradjanskim protestima, ali se ipak odlucio za tu temu. Sto je i logicno, buduci da problemi kao sto su ugrozavanje legitimnosti izbornog procesa, vladavina prava, kriminalizacija institucija, suspenzija pravne drzave, ekonomski sunovrat, korupcija i, jednom recju, urusavanje kompletne buducnosti drzave u kojoj zivimo, nisu nista strasno u poredjenju sa time da ce se neko, negde, mozda  usuditi da javno kaze kako biti gej nije nista lose.

Neposredni povod za ovaj tekst bila je inicijativa uvodjenja seksualnog obrazovanja u skole i  predskolske ustanove, koju Antonic vidi kao nasilnu seksualizaciju dece i podstrekivanje dece na homoseksualne odnose. Vrlo brzo su zvona na uzbunu oglasila raznorazna udruzenja pravoslavnih roditelja i ini cuvari tradicionalnih vrednosti u nas, sve u cilju sprecavanja razvracivanja dece.

Ovakva reakcija je, po mom misljenju, bizarna i tragikomicna iz vise razloga. Prvi je taj sto se, u sredini koja je seksualizovana do krajnje moguce mere, uvek sa strahom i panikom reaguje na svaku, pa i najmanju inicijativu da se u skole uvede nesto sto ce makar izdaleka podsecati na seksualno vaspitanje. Seksualni sadrzaji su kod nas prisutni na svakom koraku, do te mere da ih vise niko ni ne primecuje - televizija, dnevna stampa, bilbordi, sve je prepuno sadrzaja prilicno eksplicitno seksualne prirode, koji nekome ko tek treba da zakoraci u svet seksualnosti mogu da posalju prilicno iskrivljenu sliku o tome sta seksualnost jeste i kako ona treba da izgleda.

Uredniku ovog lista je i sam patrijarh pozeleo puno srece i uspeha u daljem radu.

U Srbiji se, takodje, o seksualnosti sa decom veoma retko ili nimalo ne razgovara. Verujem da je svako od nas po milion puta cuo argument koji se najcesce poteze protiv otvorenog iskazivanja homoseksualnosti u javnosti - A kako ja to da objasnim svom deetetu?! Zaista, kao sto se deci ne objasnjava sta je homoseksualnost, ne objasnjava im se ni sta je seksualnost, i ona su po tom pitanju prepustena samoj sebi i onim istim, do krajnjih granica, nakaradno seksualizovanim medijima. Odatle, valjda, i tolika panika - ne zbog straha da ce deci da se desi nesto lose, nego zbog sopstvene nesposobnosti da se sa decom na temu seksa otvoreno razgovara.

O tome koliko ima smisla strah da ce seksualno vaspitanje podstaci decu koja u doba puberteta, kada pocinju da bivaju svesna svoje seksualnosti, krenu pogresnim putem i postanu homoseksualci ima smisla govoriti koliko i o tome kada smo tacno mi koji smo heteroseksualni doneli odluku da to postanemo. Ono sto je mnogo zanimljivije jeste resenje koje nam nude autor teksta i druge zabrinute strane, a to je, kada su u pitanju roditelji takve dece, cutanje i zabijanje glave u pesak, a kada su u pitanju deca - suzbijanje takvih nagona.

Ova se taktika pokazala kao savrseno uspesna u proizvodjenju gnevnih mladih ljudi, koji su svoju seksualnu isfrustriranost naucili da ispoljavaju na krajnje kreativne nacine, dok neki od njih dozive i tezu i tragicniju sudbinu. Jer, ako cemo pravo, u Srbiji nigde necete naci vise homoeroticnih sadrzaja nego u navijackim pesmama i transparentima.

U Antonicevom tekstu se do tancina analiziraju svi moguci nedostaci predlozenog programa, i razvijaju svi moguci horor scenariji na koje bi se sve nacine ovaj program mogao zloupotrebljavati. Iskreno - ne smatram da sam dovoljno kompetentan da u takvu raspravu ulazim, buduci da nisam ni psiholog ni pedagog. Medjutim, ono sto vrlo dobro znam, iz sopstvenog dvanaestogodisnjeg iskustva rada sa srednjoskolskom decom, jeste:

1. Deca srednjoskolskog uzrasta u Srbiji su, u najvecem broju slucajeva, uveliko vec pocela da upraznjavaju seksualne odnose. Poceti tada sa seksualnim vaspitanjem, kao sto se najcesce predlaze, je vise nego prekasno. Osim toga, ma koliko to skandalozno cuvarima vrednosti zvucalo, seksualnost nije isto sto i razvrat i perverznost, i nasa deca nece pretrpeti nikakvu stetu time sto ce biti izlozena prici o tome, jer ona i treba da od malena neguju i razvijaju zdrav i slobodan odnos prema svojoj seksualnosti, a ne da je suzbijaju i dozivljavaju kao nesto prljavo, gadno i pogresno. Jer, upravo nasilno sputavanje i suzbijanje seksualnosti i jeste izvor devijacija i izopacenosti.

2. Deca srednjoskolskog uzrasta u Srbiji skoro da nista ne znaju o kontracepciji ili polno prenosivim bolestima. Ogroman broj decaka ne ume pravilno da upotrebi kondom, niti smatraju da im je tako nesto uopste potrebno, a isto tako ogroman broj devojaka ne ume da izracuna kada su im plodni dani. Nije zanemarljiv broj dece koja nije do kraja sigurna na koji se nacin uopste moze ostati u drugom stanju, niti koje sve opasnosti - pre svega one zdravstvene - vrebaju od promiskuitetnog ponasanja.

3. Kada se, kao posledica istog tog neznanja dese maloletnicke trudnoce, najcesci nacin na koji se takvi problemi resavaju jeste pribegavanje abortusu. Jer, kao sto je roditelje u Srbiji sramota da o seksu pricaju sa svojom decom na vreme, jos ih je vise sramota od toga sta ce selo i komsije reci.

4. Prakticno jedini izvor iz kojeg deca mogu da se o ovakvim temama informisu jesu masovni mediji, pre svega televizija. A na televiziji su najgledaniji upravo oni sadrzaji u kojima se seksualnost zloupotrebljava na najizopacenije i najodvratnije nacine, kao sto su rijeliti emisije i turbofolk antikultura. A deci je zaista potreban makar jedan glas, pa dolazio on i iz skole, koji ce im reci da svrha seksualnosti nije sticanje popularnosti i novca, i da njihovi buduci seksualni partneri nisu predmeti, vec osobe.

Inace, kad smo vec kod rijaliti programa, pre neki dan se desilo nesto sto je na najtragikomicniji moguci nacin zatvorilo krug besmisla, ironije i licemerja. Rec je o poseti svestenog lica jednoj od najgledanijih, i ujedno najodvratnijih rijeliti emisija u nas. Ovo, naravno, niko nije doziveo kao razvracivanje bilo koga - ni dece, ni naroda, ni crkve.

Da li predlozeni program ima propusta i nedostataka? Sigurno da ima. Ali, ma koliko los bio, svakako je milion puta bolji i pristojniji od onoga cemu je ogromna vecina dece izlozena, ili bolje reci - cime je sa svih strana bombardovana u ovoj nasoj smernoj i tradicionalnoj drzavi.