Flaster na gangrenu

U poslednje vreme medju domacim teolozima verovatno nema popularnijeg termina od reci zajednica - ovim terminom obicno se objasnjava sta je zapravo Crkva, i istice kako ona ne bi trebalo da bude nekakva drustvena institucija, vec Misticno Telo Hristovo, zajednica koja obitava u ovome svetu, ali nije od ovoga sveta - vec je nesto vise od toga.

U ovome svetu, pored Crkve, postoje i razne druge zajednice. Jedna od njih je i Beogradski Univerzitet - isti onaj iz kojeg je pedesetih godina dvadesetog veka iz ideoloskih razloga odstranjem Bogoslovski Fakultet, koji je bio jedan od suosnivaca samog univerziteta.

Tokom narednih pedesetak godina ovaj sramni i nepravedni cin je sluzio kao krunski dokaz sikaniranja i nepravde koju je SPC trpela pod komunistickim rezimom JB Tita, i prakticno ni jedno pojavljivanje crkvenih velikodostojnika u medijima u to vreme, a pogotovo devedesetih, nije moglo proci bez apela da se ova istorijska nepravda ispravi.

Nakon pada crvenog rezima opozicija je obecanje ispunila - BF je vracen na BU, i postao punopravni clan akademske zajednice. A akademska zajednica, kao i svaka druga, ima neka svoja pravila, i neke svoje zakonitosti. Jedno od osnovnih pravila na koja mislim svakako je naucni metod, prema kojem su jedini kriterijum za donosenje zakljucaka proverene i naucno dokazane cinjenice.

Ovih dana se te i takve zakonitosti, po ko zna koji put, pokusavaju dovesti u pitanje. Rec je, naravno, o peticiji za izbacivanje Teorije Evolucije iz skolskog programa, koju su potpisala, izmedju ostalog, i dva bivsa profesora Bogoslovskog Fakulteta. Na ovu peticiju su, u pokusaju da spasu ono sto se spasti moze od integriteta i ugleda Bogoslovskog Fakulteta kao naucne ustanove, nekolicina profesora tog fakulteta izdali Saopstenje kojim su pokusali da objasne, po valjda milioniti put, kako stvari stoje po pitanju odnosa Darvina i teologije, sto je imalo uspeha otprilike koliko i stavljanje flastera na gangrenu.

Buduci da sam se vec bavio ovom problematikom, necu se upustati u detaljnije analize toga koliko je kreacionizam pogresan ne samo sa naucnog, vec pre svega sa teoloskog stanovista. Ne vidim vise ikakvu svrhu u tome da pokusavam bilo kome da objasnim da, ako zelimo da na silu nametnemo kreacionizam kao pogled na stvaranje sveta i coveka, time odbacujemo ne samo modernu biologiju, vec i astronomiju, fiziku, i sve druge egzaktne prirodne nauke, i da bi tada sledeci logican korak bio poricanje heliocentricnog sistema. Sve je ovo odavno jasno svima sem onima koji svesno zatvaraju oci pred cinjenicama iz nekih svojih poremecenih ideoloskih razloga.

Meanwhile, in SPC... A sigurno ste mislili da preterujem...

Ono sto je meni u ovoj prici zanimljivo je nesto sto nema veze sa egzaktnim naukama, vec sa elementarnom etikom i ljudskoscu.

Prva stvar koja mi je privukla paznju jeste bio (pre)mali broj potpisnika Saopstenja profesora i asistenata Bogoslovskog Fakulteta - svega njih 12, od kojih samo jedan vladika - Maksim Vasiljevic. Kada se uzme u obzir da na BF radi preko 50 profesora i asistenata, ovaj broj je, najblaze receno, porazavajuce i sramotno mali, i jedini zakljucak koji se moze izvuci je da se tu radi ne o zvanicnom i opsteprihvacenom stavu pravoslavne bogoslovske naucne zajednice (ako tako nesto uopste postoji, i ako je uopste moguce da postoji), vec vise o privatnom stavu nekolicine autsajdera i likova sa margine.

U prilog ovome ide i vest da je cak i jedini štih medju potpisnicima Saopstenja, gorepomenuti vladika Maksim, dobio zbog istog packe na poslednjem zasedanju Sabora.

Jos zanimljivija je cinjenica da su ove grdnje i prigovori stigli upravo od strane Crnogorskog mitropolita koji je bio medju najglasnijima kada se tokom devedesetih na mitinzima opozicije kukumavcilo kako BF treba vratiti pod okrilje BU, i koji je i sam jedno vreme bio profesor na tom fakultetu - iako je isti posecivao samo par puta godisnje, jer cesce nije mogao stici od guranja nosa u drzavnu politiku i prisustvovanja guslarskim vecerima.

Iz njegove mitropolije, koja je rasadnik netrpeljivosti prema svemu sto iole podseca na logiku, cinjenice i razum, proteklih godina nam je stiglo nekoliko desetina bisera mudrosti, kao sto su propovedi oca Joila, nadahnute besede oca Rafaila, a sada i naucne senzacije oca Nikodima koje ste imali prilike da vidite iznad. Da li zato sto je gorepomenuti mitropolit jedan od najmocnijih ljudi u SPC, ili zato sto su gospoda riscanska, izgleda, zaboravila na kojoj su polici ostavila obraz, cast i postenje, ili mozda zato sto se sa mitropolitim slazu - u odbranu vladike Maksima i 11 teologa nije stao niko. Makar ne javno.

Jedino sto nije jasno je - ako je Beogradski Univerzitet zaista mesto koje sluzi samo za ateisticko zaglupljivanje ljudi, kako je primetio jedan drugi kreacionista cije se emisije, uzgred budi receno, i dan danas emituju na radiju Svetigora, cemu onda toliko upinjanje da se Bogoslovski fakultet bas tamo vrati?! A ako je vec vracen tamo, zar ne bi trebalo da SPC ispolji makar minimum ljudskog integriteta, ako je u istoj onaj naucni vec odavno misaona imenica, i ako vec ne postoji kapacitet da se pravila kuce u koju je BF ponovo primljen ispostuju, a ono makar da se po istima ne posere?

Da, bas taj Miroljub

Iako su Dvanaest Zigosanih stisnuli petlju i ucinili jedinu ispravnu stvar koju su mogli uciniti, na cemu im do zemlje skidam kapu, na zalost, nisu uspeli vise od toga da odbrane svoj sopstveni obraz i profesionalni integritet. Sto, ako cemo pravo, kada se uzme u obzir iz kojeg i kakvog okruzenja deluju, nije nimalo zanemarljiva stvar.

Jer, crkva kojoj sluze, sto zbog zatucanosti ljudi koji je vode (a i onih koji u njoj bivaju vodjeni, da ne kazem zavodjeni), sto zbog toga sto se u njoj kao pravilo i kriterijum ukorenio kaludjerski rigorizam i tvrdoglavo odbacivanje zdravog razuma, vec prilicno dugo feljuje u onome sto bi trebalo da joj je osnovni zadatak, misija i cilj - da gleda u buducnost, da iz nje crpi svoju snagu i identitet, i da bude svetlilo i so svetu. Umesto da svako novo otkrice dozivi kao priliku za uzrastanje, preispitivanje i bolje razumevanje sebe i svog mesta u svetu, ona postaje djubriste prevazidjenih, dokazano pogresnih i toksicnih ideja i ideologija, i jako malo nade ostaje da ce se u tome ista promeniti u skorije vreme.