U filmu Rani radovi Zelimira Zilnika, autor nam je glasom besmrtne Milene Dravic porucio:
Moju majku bi vise oslobodila jedna ves-masina nego citava Revolucija!
Zaista, secam se kako mi je otac pricao kako je moja pokojna baka, kada smo kupili prvu ves-masinu, imala obicaj da, kada je ukljuci da radi, sedne na stolicu ispred nje i da je gleda. Ne zato sto je to bilo nevidjeno cudo tehnike, vec zato sto je bila presrecna sto vise nije morala da pere ves na ruke.
. . .
Pre par nedelja parlament Republike Srbije je, kako kazu mediji, usvojio Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ova vest je, naravno, kao sto inace biva u nas, posluzila kao okidac za brojne rasprave po internetu po pitanju smisla donosenja takvog zakona, toksicnih uticaja koji Srbiji namece mrski Brisel, borbe za ocuvanje tradicionalnih vrednosti, govora mrznje naciJonalista koji bi da Srbiju vrate u srednji vek, i slicnih beskrajnih prepucavanja na koja smo toliko navikli poslednjih decenija da smo vec oguglali na njih.
Iako sam zakon obuhvara raznorazne teme, od jednakosti polova, rodne diskriminacije, porodicnog nasilja i slicnih stvari, fokus javnosti je nekako, kako sticem utisak, zapeo na tome sto ce po ovom zakonu, navodno, postati obavezno koriscenje dzender-senzitiv termina koji ce unakaziti cistotu srpskog jezika, i koji predstavljaju silovanje istog u svrhu zadovoljavanja proevropske feministicke ideologije, koju nam Evropa namece kao uslov ulaska u Uniju.
Licno, nemam apsolutno nista protiv ravnopravnosti polova - stavise, smatram da je to kao ideja ne samo dobro i korisno, vec i u skladu sa hriscanskim vrednostima (makar onako kako ih ja razumem). U kojoj meri ovaj zakon uspeva u tome, i koliko vesto i efikasno je zamisljen, ne bih mogao da govorim buduci da nisam pravnik, mada iz iskustva koje imam sa zakonima koje donosi aktuelna vlast, mogu da pretpostavim da ima smisla koliko i kante za recikliranje djubreta postavljene po gradu, iz kojih se sve djubre baca u isti kontejner.
Jedino sto mogu da kazem je da, iako neki od novoskovanih dzender-frendli termina zaista jesu rogobatni, i definitivno nisu u skladu sa duhom jezika, razumem potrebu za postojanjem istih - na kraju krajeva, ni meni ne bi bilo prijatno, kad bih radio kao medicinski tehnicar, kada bi me oslovljavali sa medicinska sestro, ili kada bih bio poslovni asistent da me oslovljavaju sa sekretarice.
Medjitim, mislim da kao drustvo, i kao narod, jos jednom masimo poentu, i jos jednom dozvoljavamo da nam se fokus skrene sa onih zaista bitnih stvari na prazna ideoloska proseravanja.
Jer, kada bih i radio kao poslovni sekretar, zaista bi mi bilo svejedno da li me neko oslovljava poslovni asistentu ili sekretarice ako bih bio primoran da me direktor izjebe svako jutro da bih zadrzao taj posao, i obezbedio svojoj porodici egzistenciju.
A dok se mi prepucavamo oko toga da li je u duhu jezika da se kaze bioloskinja ili komercijalistkinja, oni koji od tog istog jezika ne znaju ni dva padeza ne da nas jebu, nego nas razvaljuju - i figurativno i bukvalno.
Jer, da smo zaista patriote i hriscani, i da smo stvarno progresivni i liberalni, na pomen zakona o ravnopravnosti prva reakcija bi trebalo da nam bude- Alo, bre, koga vi zajebavate?!
Sta nas zabole da li se kaze hirurg ili hirurskinja, kada u Srbiji svaki sarlatan/sarlatanka mogu da se bez ikakvih problema bave hirurgijom, i bukvalno unakaze desetine zena?!
Sta nas zabole da li se kaze psiholog ili psiholoskinja, kada u Srbiji svaki umobolnik/umobolnica moze da se registruje kao lajf-kouc ili sta vec, i da uzimaju ogromnu kintu lakovernima na mamabo-dzambo lupetanja i tapkanje po glavi?!
Sta nas zabole da li se kaze akademik ili akademkinja, kada je u Srbiji fakultetsko obrazovanje dovedeno do apsurda, i kada svaki prevarant/prevarantkinja moze da otvori fakultet koji se zavrsava sa tri procitane skripte od po 20 strana?!
Sta nas zabole da li je epidemiolog ili epidemioloskinja, kada se suocena sa pandemijom drzava sprda sa zivotima svojih gradjana stajuci iza debilnih i trgikomicnih lupetanja o najsmesnijem virusu izvikanih diletanata/diletantkinja?!
Sta nas zabole da li je pesak ili pesakinja, kada i jedne i druge tatini i mamini sinovi/cerke nekaznjeno gaze i ubijaju?!
Sta nas zabole da li je ekolog ili ekoloskinja, kada nam hohstapleri/hohstaplerkinje iz redova vlasti, i bahati i bezobzirni investitori/investitorke bukvalno unistavaju prirodu?!
Sta nas zabole da li je sudija ili sutkinja, kada su u Srbiji huligani i huliganke iznad svakog suda?!
Sta nas zabole da li je filolog ili filoloskinja, kada nam je tri cetvrtine srednjoskolaca/srednjoskolki nepismeno?!
Sta nas zabole da li je pilot ili pilotkinja, kada su i jedni i drugi u Srbiji jeftina potrosna roba?!
O kojoj rodnoj ravnopravnosti pricate kada zene u Srbiji i dalje moraju da biraju izmedju posla i radjanja dece?!
Kako to da smo, od svega ovoga, osetljivi samo na pricu o rodno osetljivim nazivima zanimanja?
Nemamo li, mozda, nekih vaznijih problema da resavamo - tipa, vladavine prava, sprege najvisih krugova vlasti i organizovanog kriminala, nepostojanja nezavisnih medija, gusenja svakog vida opozicionog delovanja...?
Sto je, baj d vej, refren koji ponavljaju i na cemu insistiraju isti ti mrski Brisel i Evropa svaki put kada se govori o uslovima za ulazak u EU.
A ne na dzender-frendli govoru.
Ne nadjoh na srpskom, ali skapiracete
