Dvomisao (u originalu - doublethink) je pojam koji je britanski pisac Dzordz Orvel predstavio u svom vise nego genijalnom romanu 1984. Ukratko - radi se o praksi prihvatanja ispravnosti dva potpuno logicki suprotstavljena stava, ili stavova koji se logicki potpuno iskljucuju. U ovom romanu, dvomisao je tehnika kojom se koriste podanici ultratotalitarnog rezima, na cijem celu je Veliki Brat, da bi prihvatili lazi i propagandu koje im svakodnevno servira takozvano Ministarstvo Istine.
Pre par meseci sam na ovome blogu vec pisao o Apelu Sabora SPC o KiM. U ovom se apelu, izmedju ostalog, krajnje decidno kaze:
Sto se tiče državno-pravnog statusa naše države na Kosovu i Metohiji, odnosno njenog punog suvereniteta i integriteta, Sabor ponavlјa jasan, više puta izrečen stav poglavara Srpske Pravoslavne Crkve, Nјegove Svetosti patrijarha Irineja: „Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono pak što se pokloni nekome, to je za svagda izgublјeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti“.
I jos:
U javnosti se i dalјe susreće ideja o podeli Kosova i Metohije između Srbije i samoproglašene „kosovske države“. Pritom se, svesno ili nesvesno, prenebregava činjenica da podela ne bi bila ništa drugo do priznavanje „nezavisne države Kosovo“ i poklanjanje najvećeg dela teritorije Pokrajine. U svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje. Podelom bi narod velikog dela Kosova i Metohije automatski bio ostavlјen na milost i nemilost režimu takozvane države Kosovo, izložen pogromu sličnom onom iz marta 2004. godine ili, pod pritiskom i tihim terorom, bio prisilјen na egzodus.
Iako se javnost koja pominje podelu ne imenuje konkretno, svako ko iole ozbiljno prati politicku situaciju u zemlji zna da je ideja podele, to jest razgranicenja, ideja koja je potekla iz redova ljudi koji su trenutno na vlasti, i da se isti ti ljudi za razgranicenje otvoreno zalazu. Sam Veliki Vodja je jos pre nekih godinu dana stidljivo najavio da je on za razgranicenje, i da ce za koju nedelju o tome govoriti hrabro i otvoreno i objasniti narodu svoj stav - mada do toga, do danas, nije doslo.
Mnogo manje stidljiv po tom pitanju je bio sef diplomatije Ivica Dacic, koji je jasno i glasno naveo razgranicenje kao zvanican predlog Srbije za resenje pitanja Kosova. Iako je oko toga bilo diskretnog neslaganja cak i iz redova vladajuce partije, Dacic je jasno stavio do znanja svima koji u to sumnjaju da je taj stav podrzao i sam drug Putin. A buduci da je drug Putin istog tog Dacica odlikovao kao stranog gradjanina zasluznog za jacanje veza sa Rusijom, ne vidim zasto mu ne bismo verovali.
Protiv ove ideje se javno oglasio iguman Sava Janjic - i momentalno je doziveo medijski linc od strane prorezimskih tabloida. SPC se po tom pitanju zvanicno nije izjasnjavala.
U medjuvremenu, teski i mucni pregovori sa albanskom stranom, u kojima se Veliki Vodja, kako nas je sama Njegova Svetost uveravala, kao lav borio za Kosovo (i to ne jednom), doveli su do rezolucije koju je pre neki dan usvojio pristinski parlament.
Tim povodom, Veliki Vodja je posetio Njegovu Svetost u pratnji gorepomenutog sefa diplomatije i jos par nebitnih likova. Kako su sve vaznije novine i medijski portali preneli, Njegova Svetost je tom prilikom izjavila da je vazno da imamo isto mišljenje o problemu i stanju na KiM, kao i o tome kako treba da reagujemo. Stanje na KiM je, iz dana u dan, sve teže i komplikovanije, ali dobro je da su Crkva i državni vrh na istoj strani.
Istina, niko nije precizirao o kakvom se to misljenju i resenju tacno radi, ali nekako je za pretpostaviti da, buduci da je sam sef diplomatije bio prisutan na sastanku, njegovoj Svetosti jasno i glasno objasnjeno kakva su to resenja koja Srbija zvanicno nudi. Sad, dobro, ok, ne bi bio prvi put da se Gospoda Riscanska predomisle, i priklone misljenju vlasti koju je sam narod izabrao, i to vise nego ubedljivom vecinom - pogotovo kada je u pitanju vlast koja je tako darezljiva prema crkvi. Sam patrijarh je vise nego jasno stao u odbranu Velikog Vodje cak i od napada njegovih opozicionih protivnika, pa je nekako logicno da je prihvatio i njegovu politiku.
Medjutim, nije proslo ni 24 sata, eto urednika Glasa Crkve, koji je, jopet, zvanicno glasilo same SPC, koji nam je objasnio da SPC ni na koji nacin nije promenila svoj stav o Kosovu. On je rekao da se iz zvaničnog saopštenja vidi da su se predsednik države i srpski patrijarh usaglasili da je prištinska platforma neprihvatljiva za Srbiju, da su im "stavovi potpuno istovetni, kako se može videti u saopšenju".
OK... moram priznati da ja vise ne uspevam da pratim celu pricu.
Ali, buduci da se niko od potpisnika Apela nije javno oglasio, niti je bilo koji vidjeniji duhovnik, arhimandrit, iguman, ili makar prota izrazio svoje neslaganje, valjda je to onda, sa stanovista crkve OK...
Mada, sve mi se cini da, kada se vec toliko dugo govori o reformi nastavnog plana i programa Verske nastave, ne bi bilo lose makar dve-tri nastavne jedinice, ili makar par velikoposnih propovedi posvetiti izucavanju Orvelovog dvomisla - ova tehnika ce, kako stvari stoje, biti sve neophodnija za svakoga ko bude zeleo da shvati zvanicna saopstenja SPC.
