Ogledalo

 

Poslednjih dana sve su cesci slucajevi nasilja ciji su akteri deca. Od djaka-prvaka pa sve do maturanata, nasa se deca ne samo jedna prema drugoj, vec i prema svojim roditeljima, starijim osobama, pa i nastavnicima, ponasaju sve nevaspitanije, bahatije, bezosecajnije i surovije.

A nije da se ne trudimo oko njih.

Od najvisih drzavnih krugova, ministara, direktora, svestenih lica, politickih lidera, medijskih licnosti, pa sve do roditelja - skoro svi u glas im od jutra do sutra pricamo i ponavljamo koliko je vazno biti dobar i pristojan covek, koliko su bitne i slavne nasa istorija i tradicija, i koliko su vazne porodicne vrednosti. 

Kako ne treba da podlezu negativnim uticajima sa Zapada, koji je truo, odvratan i nemoralan, na kojem se vise ne zna ko je musko a ko zensko, koji samo gleda na profit, pljacka i maltretira slabije drzave, i pokusava da u ime neke tamo tolerancije nametne nama Srbima njihove demokratske vrednosti, i od nas napravi gomilu slabica i seka-persa.

Uveli smo im raznorazne programe tipa Stop nasilju, dali silne pare za edukacije roditelja i nastavnika. Odredili ministre za brigu o mladima i porodici. I veronauku smo im u skole uveli, i naredili verouciteljima da ih vode na liturgije da se pricescuju.

Kad god se i desi nesto sto bi moglo da ugrozi nasu decu i njihovo zdravo odrastanje, kao sto je onomad bio Gej Prajd, svi najostrije reagujemo - od vladajucih politickih partija, preko opozicionih patriotskih pokreta, crkve i svestenih lica, pa sve do navijaca - svi slozno stanemo u odbranu nase dece od stetnih uticaja.

Izglasali smo ogromnom vecinom u parlament partije koje se skoro sve do jedne zalazu za porodicne vrednosti, za brigu o porodici, za domacinski i tradicionalan odnos prema deci - onih koji se ne zalazu za nase tradicionalne vrednosti je tamo jedva 10%. Drzava smo, kako cesto naglasava patrijarh, i druga svestena lica, u kojoj su 85% stanovnika pravoslavni hriscani. Pristalica pridruzivanju Evropskoj Uniji nikad nije bilo manje, odnos javnosti prema trulom Zapadu je nikad negativniji, a najpopularnije institucije su upravo one koje su oduvek bili nosioci zdravih vrednosti - vojska i crkva. Cak se ponovo uvodi i obavezno sluzenje vojnog roka. 

Pa kako se onda ovakve stvari sve cesce desavaju?

Tako sto nasa deca uce po modelu. 

Drugim recima - ne rade ono sto im mi pricamo da treba da rade, nego rade ono sto radimo mi.

Oni, zapravo, nas imitiraju.

Kada se obracaju jedni drugima bez postovanja, grubo i sa omalovazavanjem, imitiraju nacin na koji mi komuniciramo unutar porodice. Kada se obracaju starijima od sebe bahato, svadjalacki, potcenjivacki i nevaspitano, oni imitiraju nacin na koji se jedni drugima obracaju ljudi iz TV emisija koje mi svako vece, po ceo dan i noc, gledamo i cijim se svadjama, sukobima i glupostima bavimo i nasladjujemo. I kada nekome padne na pamet da se pobuni sto se takvi sadrzaji uopste emituju 24/7 na televizijama sa nacionalnom frekvencijom - Cuvari Vrednosti cute, a peticije da se rijaliti ne ukida u roku od par dana potpise milion ljudi.

Kada se svojim nastavnicima u skoli, ili u nekom drugom okruzenju gde bi trebalo da vlada elementarna pristojnost, obracaju sa podsmehom, bezobrazno, bez postovanja, ulicarskim recnikom, oni imitiraju nacin na koji se politicari, javne licnosti, ministri, poslanici, pa i sam Veliki Vodja, obracaju jedni drugima u prostoru u kojem bi pristojnost trebalo da bude osnovna norma. 

Kada pokazuju netrpeljivost prema vrsnjacima koji su slabiji, siromasniji, ili na bilo koji nacin drugaciji od njih - oni kopiraju netrpeljivost sa kojom se prema drugacijima od sebe obracaju ljudi iz porodice, drzave, crkve. Imitiraju njihov prezir, nepostovanje, i agresivnost.

Mi smo ih okruzili nasiljem, bahatoscu, nekulturom i nepristojnoscu sa svih strana. 

Oni su nase ogledalo.

Oni su mi.

I kad pogledamo malo bolje kakvi smo zapravo mi - oni su jos i dobri, kakvi bi mogli biti.

Kako je Novak (konacno) postao Srbenda

 

Djokovica sam oduvek izuzetno postovao kao sportistu. Iako mi tenis nije bas najzanimljiviji od sportova (zapravo, posle desetak minuta gledanja najuzbudljivijeg teniskog meca meni se vec pridrema), uvek sam se iskreno radovao kad Nole pobedi. Cenio sam i njegov humanitarni rad, i njegovu volju i zelju da u zemlju iz koje je potekao ulozi deo svog teskom mukom stecenog kapitala. S druge strane, famu koja se stvarala oko njega i njegove porodice, povremenih blentavih ispada na drustvenim mrezama, i uopste njihovog privatnog zivota, a koja je, realno, neizbezna, sam se trudio da ne pratim, a sporadicne dilove sa predstavnicima kriminalne i razbojnicke vlasti da mu oprostim - ipak je i on samo covek, i valjda to drugacije ne moze.

Ono sto mi je, medjutim, oduvek bilo jako zanimljivo, jeste intenzitet kojim se carsija, sto politicka, sto medijska, sto kafanska, oduvek upinjala da Noleta predstavi kao Pravog Srbina, Arhisrbendu, Svetli Primer onoga sta znaci biti Srbin. 

Ma koliko mi je razumljiva potreba da se, ziveci u zemlji u kojoj se sve raspada, makar malo ocesemo o njegove uspehe, koji skoro da su bez premca ne samo u domacim, vec i svetskim okvirima, i ma koliko bila ljudska potreba da narod kojem jos uvek bride obrazi od poraza pretrpljenih na svim mogucim poljima ucestvuje u nekoj, bilo kojoj i bilo kakvoj, pa makar i sportskoj pobedi, toliko mi je nejasno kako svima promice jedna vise nego ocigledna stvar: Djokovic nije dosao do uspeha i rezultata do kojih je dosao zahvaljujuci tome sto se ponasao kao Srbin, vec upravo zato sto se NIJE ponasao kao Srbin. 

Do svake pobede Novak je dosao krvavim radom i trudom. U svoju tenisku karijeru ulozio je sulude kolicine energije, upornosti i istrajnosti. Citav svoj zivot, jos od detinjstva, je podredio cilju koji je sebi zacrtao, i gvozdenom disciplinom je izdrzao napore koje bi retko ko uspeo da izdrzi. A svi znamo koliko smo, kao nacija, mi Srbi vredni, istrajni i disciplinovani. 

Djokovicev pristup tenisu je uvek bio izuzetno racionalan. Od pocetka se trudio da izgradi najefikasniji sistem treninga, da okupi oko sebe najkompetentniju mogucu ekipu, da jasno sagleda svoje prednosti i iskoristi ih na najbolji moguci nacin, i da jasno uoci svoje slabosti i ispravi ih. Svima nam je jasno koliko smo mi Srbi realni kada treba da sagledamo svoje vrline, ili, nedaobog, mane.

Cause and effect.

Nebrojeno mnogo puta u toku karijere Novak je pokazao izuzetnu mentalnu stabilnost, i sposobnost da do samog kraja ostane skoncentrisan, i izgura sve do konacne pobede. I uspeo je to baveci se sportom kao sto je tenis, u kojem ne postoji mogucnost, kao u drugim sportovima, da se na startu nagruva dobar rezultat, pa se onda do kraja meca nonsalantno cuva prednost - sto, realno, i jeste tipicna srpska taktika, zahvaljujuci kojoj smo nebrojeno mnogo puta uspeli da u poslednjim sekundama iscupamo poraz iz celjusti pobede.

Veoma cesto sam cuo kako kod Djokovica, bas u trenucima kad je najteze, proradi cuveni srpski inat, pa se on tako, kad mu krene po zlu, zainati i dodje do pobede. Istina jeste da se Djokovic u takvim trenucima zainati, ali takav se inat moze nazvati samo cuveni Djokovicev inat - jer cuveni srpski inat tesko da je ikad bio nesto sto je dovelo do necega dobrog. Srpski inat je, na zalost, za razliku od Novakovog, izrazito samodestruktivan - Srbi se zainate samo kada treba sami sebi i svom buducem potomstvu da nanesu neku stetu, da naprave neko sranje, i da sami sebe unazade godinama, ili, ako je ikako moguce, decenijama. Jer, da nije tako, bili bismo najuspesnija nacija na svetu - kao sto je i Novak najuspesniji teniser na svetu. Realno - nismo.

U svim svojim uspesima Novak je uspeo da ostane zadivljujuce skroman i pristojan. Koliko god da smo se mi njegovim uspesima kurcili i bahatili, koliko god da smo pokusavali da njima natrljamo nos citavom svetu, toliko je on uvek bio kulturan i odmeren, i koliko god smo se mi njime puvali, toliko je on uvek uspevao da ostane sa obe noge cvrsto na zemlji. Kad god bismo mi jos pre pocetka nekog turnira unapred belezili nove trofeje, a ako kojim slucajem Novak izgubi psovali i kroz blato provlacili i njega i njegove vegune i gurue, toliko je on uvek bivao oprezan sa izjavama cak i kad je apsolutni favorit, i toliko se brzo pridizao i nastavljao dalje cak i nakon najtezih poraza.

Ili, tako je makar bilo, sve do Melburna.

U trenucima kada pisem ovaj blog Novak jos uvek ceka konacni ishod australijske avanture. Cela Srbija je na nogama, i svi iscekuju krajnji ishod drame, u celu pricu se (naravno) ukljucio i Veliki Vodja, ali po svemu sudeci, ne samo da Novak nece moci da brani titulu u Melburnu ove godine, nego mozda i nekoliko narednih.

Jer, u ovoj konkretnoj situaciji, Nole se poneo kao pravi Srbenda.

Prvo je zanemario realnost, i cinjenicu da, ako se ne vakcinise, nece moci da udje u Australiju. Iako je suvisno uopste i zapocinjati pricu o tome koliko je sam cin odbijanja vakcinacije sulud i iracionalan, ako mu je vec toliko bilo zapelo da izgura taj svoj ceif, mogao je da postedi i sebe i druge ponizenja i komplikacija, i jednostavno preuzme odgovornost za svoju odluku, i propusti turnir. 

Umesto toga, Novak je odlucio da zaobidje pravila, i da na foru nabavi sebi izuzece, u validnost kojeg, realno, cak ni mi Srbi ne verujemo. I da pokusa da prodje glavom kroz zid, bez obzira na posledice - koje nije bilo toliko tesko predvideti.

Nije mu proslo. Sudario se sa stvarnoscu koju je uporno ignorisao, i koja, ma koliko bila nepravedna i neprijatna, ipak jeste stvarnost. I koju je bilo moguce izbeci bez ikakvih problema, i bez ikakve stete - samo da se imalo malko vise razuma i realnosti.

Iako je, po svemu sudeci, Novak propustio priliku da odbrani titulu u Melburnu, neke nove prilike su se otvorile i njemu i nama - njemu da izvuce pouke iz svega sto se desilo, da se opameti, i da nastavi dalje onako kako smo na njega navikli: hrabro, razumno, i dostojanstveno, a nama - da celu stvar pretvorimo u jos jednu farsu i kukumavcenje o tome kako nas Srbe svi mrze, kako su nam drugi krivi za sve lose sto nam se desava, kako je ceo svet protiv nas jer nam zavide zato sto smo najbolji, i da time sami sebi skrenemo paznju sa toga sto nam energetski sistem unistavaju nepismeni partijski kadrovi, sto korona ponovo divlja, sto nam najvrednije resurse rasprodaje i unistava banda stetocina na vlasti, i sto jedva cekamo na sve to da pristanemo za 100 Evra.

Nadam se da ce Novak svoju priliku iskoristiti. Znam da mi svoju hocemo.