Gledam ovih dana desavanja u Crnoj Gori. Gledam kako fukara izglasava zakon po kojem daje sebi za pravo da otme i prisvoji crkve i hramove SPC. Na pravdi boga. Gledam, i pokusavam da osetim makar trunku zaljenja - i ic mi ne ide.
Ne zato sto fukara ima pravo - nema. Ne zato sto tu fukaru volim - ne podnosim ih. A opet, jednostavno, ne osecam nista.
Mozda zato sto se ista ta SPC, i van Crne Gore, i u njoj, sa istom tom fukarom, i gorom od nje, kumila i bratimila sve ove godine, sto ih je u zvezde kovala, ordenje, zahvalnice i plakete im urucivala, i svecima i mucenicima ih nazivala - jbg, imam pamcenje ko slon.
Sto su u istim tim hramovima i svetinjama za koje im je sad frka da ce ih izgubiti propovedali kreacionizam, ravnozemljastvo, antivakcinastvo, i sve druge idiotizme koji se zamisliti mogu - od superkompjutera Zveri do toga da su Pokemoni demoni.
Sto su se u istim tim hramovima molili UBICAMA I KOLJACIMA i proglasavali ih svetiteljima.
Sto decenijama u dupe ljube one koji su nama oteli pola Beograda, Novog Sada, Nisa. Koji su poklonili sumnjivim investitorima Bristol, Geozavod, zgardu Simpa, ceo potez pored Save. Koji su stanare tih zgrada na sve moguce i nemoguce nacine prisiljavali da se isele i izbacivali ih iz njihovih kuca.
Sto ih je bolela stikla kada su iz stana izbacivali baka Maru, i sto su Osmanijevi morali da gledaju kako im pred ocima sa zemljom sravnjuju kucu u kojoj su ziveli vec 4 ili 5 generacija, i to na samo par stotina metara od Patrijarsije. Kada je baka Stojanka morala da uzme pravdu u svoje ruke kada drzava nije htela da nju i njenu porodicu zastiti od razbojnika.
Sto ih nije bilo briga kad je citava drzava suspendovana, gradjani vezivani i zastrasivani, a policija ignorisala pozive u pomoc dok je trajalo rusenje u Hercegovackoj.
Sto ih nije bilo briga kada je od Nisa otet aerodrom, sto se od Novosadjana otima SPENS, i sto se rusi Kalemegdan.
Sto se iz gradskih budzeta otimaju DESETINE MILIONA EVRA koje se bacaju na rekonstrukcije i muzicke fontane koje ne potraju ni 20 dana, a ne 20 godina - kako njihov Veliki Vodja obecava.
Sto za ekipu razbojnika na vlasti imaju samo pohvale, sto sa njima bez problema ulaze u biznis, i sto ih realno nije briga sta od iste te Srbije ovi rade - sve dok se njima iz budzeta isplacuju milioni evra, i dok se oni zabavljaju time ko ce od njih biti kalif umesto kalifa.
Znam znam - to nisu svetinje kalibra Ostroga i Dajbaba, ali kako ja gledam na stvari - svakome coveku je njegov dom ipak svetinja, ma koliko to Gospodi Riscanskoj banalno izgledalo.
Mozda i zato sto ima ko da brani te iste svetinje - evo, siguran sam da Miroljub vec opasuje svoj mac premazan biljnim tinkturama i hita u pomoc put rodne mu Crne Gore, kako drug Putin vec okrece telefone i mobilise svoj Kej-Dzi-jusd-tu-Bi da posalje Mila na Juzni Pol kao sto salje svoje politicke protivnike, kako Vulini, ceo legeon njih, sedaju u Djavolje Kocije i dolecu u pomoc, kako Mali i Vesic salju svoje fantome da ih vezu i prebiju...
Ili ne. Ili su im se mozda uzalud sve ovo vreme uvlacili u guzicu.
Ono, istina, ne pripadaju te svetinje bradonjama u mantijama - one pripadaju narodu. Medjutim, kad pomislim kako je svaki deseti iz tog naroda clan SNS, da ne pricamo o glasacima, simpatizerima, SPSovcima, Radikalima, Vacicevcima, i inima - realno, ni tog mi naroda ic nije zao. Takvom narodu i takvom svestenstvu nista sveto ne treba ni dati - jer ni ne zasluzuje.
Jer, ni sebe mi odavno nije zao - pa ne vidim sto bi mi bilo zao ni njih ni vas.
