Monday, November 30, 2009

Liturgijska obnova, Godzila i T-Rex

Kada se Godzila po prvi put pojavila na filmskom platnu, izgledala je prilično nezgrapno i trapavo. Bila je ogromna, stajala je uspravljena, gegala se na svojim debelim nogama dok joj se glomazni rep vukao po zemlji - otprilike ovako:

Uzrok ovome je bilo to što je Godzila zapravo napravljena prema T-Reksu, valjda najvećem otkrivenom dinosaurusu predatoru. Kada je T-Reksov skelet po prvi put pronađen, naučnici i nisu baš imali jasnu ideju kako bi ga postavili, to jest, kako se ta životinja zapravo kretala. Zbog toga su ga postavili na zadnje noge, oslonjenog na rep, u uspravnom stavu - ovako:



Nekoliko decenija kasnije, kada su naučnici shvatili da je T-Reks zapravo hodao tela skoro paralelnog sa zemljom, a da mu je rep služio da uspostavi ravnotežu sa masivnim prednjim delom, to jest ovako


filmska industrija je, sledeći najnovija naučna otkrića, napravila novu verziju Godzile, iako naučnici ni danas nisu preterano mnogo bliži tome kako je zaista T-Reks izgledao.




Iako je ova nova verzija svakako daleko vernija originalnom stanju stvari (makar kada je T-Reks u pitanju), hard-kor fanovi Godzile nikako nisu mogli da se na nju naviknu. Za njih je Godzila bila i ostala ona stara - trapava zver koja svojim nesrazmerno kratkim rukama ruši sve pred sobom. Rasprave o tome koja je verzija bolja i danas se vode na skoro svim forumima koji se bave SF tematikom po celom internetu.

...

U Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi poslednjih godina se vodi pravi rat između takozvanih Obnovitelja ili Novotaraca (mahom mlađih hrišćana i teologa koji pokušavaju da Pravoslavlje vrate njegovom izvornom obliku) i Revnitelja ili Staroobrednika (koji u svakom pokušaju da se išta menja u ustaljenom crkvenom poretku vide opasnost od pokatoličavanja i izdaje Pravoslavlja).

Ovaj rat se vodi kako po crkvama i manastirima, tako i po sajtovima i forumima na internetu.

Bez obzira na to kakav je moj stav po pitanju toga koja od ove dve strane je bliža istini, moj najjači utisak je da i jedni i drugi o tome šta Pravoslavlje zapravo jeste znaju otprilike onoliko koliko i naučnici o tome kako je zapravo izgledao T-Reks...

To jest - skoro ništa.

Jedino što mi ostaje je iskrena nada da Pravoslavlje, za razliku od T-Reksa, još uvek nije izumrlo...

Keep The Faith


Ископа неки човек бунар. Ето, није га мрзело. Можда је хтео да остави нешто по чему ће га памтити. Или да остави својим суграђанима нешто што ће им користити. Или га мрзело да довлачи воду са извора. Или је просто био жедан.

А вода са бунара - фантастична. Чиста и хладна, трну зуби. И ко није жедан застане да је се напије.

Међутим, после неког времена, неко изручи гомилу ђубрета баш поред бунара. Можда га мрзело да носи ђубре чак до ђубришта. Можда му успут позлило. А можда из чисте пакости. Како год.

Углавном, људи који су пролазили, виде ту гомилу ђубрета па почну и они да бацају своје ђубре поред бунара. Врло брзо место на које су људи долазили по воду постане градско ђубриште. Ђубре почне да се гомила - отпаци, старе веш-машине, комади намештаја, бојлери и сличан отпад се нагомила толико да се врх бунара једва назире.

Jедног дана, читајући о знаменитим местима у твом граду, наиђеш на запис о томе да је на пар стотина метара од твоје зграде некада постојао бунар. Баш тамо где знаш да је данас ђубриште. Падне ти на памет како би било супер да се то ђубре рашчисти и да поново људи могу да пију чисту воду са бунара. Пун ентузијазма и добре воље одеш на ђубриште решен да урадиш нешто добро за свој град и за свој крај. Међутим, кад стигнеш тамо, имаш шта да видиш...

Поред ђубришта стоји неколико група људи који се свађају. Вичу једни на друге, само што се не потуку. Једни би да доведу булдожере и да сравне са земљом цело ђубриште да би ту могла да се сазида банка. Други не дају, кажу да је то ђубриште ту одувек и да ту треба и да остане. Трећи су мишљења да ништа не треба дирати јер им не пада на памет да се цимају. Узалуд покушаваш да приђеш бунару и да га осмотриш, превише ти људи стоји на путу и превише су агресивни. Успеваш само да на тренутке, уз крајње напоре, пропињући се на прсте, назреш врх онога за шта претпостављаш да је бунар о којем си читао.

Ти покушаш да се умешаш и да им објасниш да је испод свог тог ђубрета бунар, и како би заправо најбоље било да се сви организују и да рашчисте ђубре, и како би, ако би сви који су се ту окупили понели макар по једну кесу ђубрета уместо што се свађају рашчистили ђубриште за час.

Наравно, истог тренутка се сви заједно окрену против тебе што им ту солиш памет и филозофираш. Почну да те псују и да ти прете. Једва се извучеш читав.

Шта ти остаје да урадиш?

Да дигнеш руке од свега?

Или да се надаш да ћеш успети да пронађеш макар пар људи који су колико и ти вољни да се исцимају зарад гутљаја чисте воде?

Уколико, наравно, бунар у међувремену није пресушио...