Ископа неки човек бунар. Ето, није га мрзело. Можда је хтео да остави нешто по чему ће га памтити. Или да остави својим суграђанима нешто што ће им користити. Или га мрзело да довлачи воду са извора. Или је просто био жедан.
А вода са бунара - фантастична. Чиста и хладна, трну зуби. И ко није жедан застане да је се напије.
Међутим, после неког времена, неко изручи гомилу ђубрета баш поред бунара. Можда га мрзело да носи ђубре чак до ђубришта. Можда му успут позлило. А можда из чисте пакости. Како год.
Углавном, људи који су пролазили, виде ту гомилу ђубрета па почну и они да бацају своје ђубре поред бунара. Врло брзо место на које су људи долазили по воду постане градско ђубриште. Ђубре почне да се гомила - отпаци, старе веш-машине, комади намештаја, бојлери и сличан отпад се нагомила толико да се врх бунара једва назире.
Jедног дана, читајући о знаменитим местима у твом граду, наиђеш на запис о томе да је на пар стотина метара од твоје зграде некада постојао бунар. Баш тамо где знаш да је данас ђубриште. Падне ти на памет како би било супер да се то ђубре рашчисти и да поново људи могу да пију чисту воду са бунара. Пун ентузијазма и добре воље одеш на ђубриште решен да урадиш нешто добро за свој град и за свој крај. Међутим, кад стигнеш тамо, имаш шта да видиш...
Поред ђубришта стоји неколико група људи који се свађају. Вичу једни на друге, само што се не потуку. Једни би да доведу булдожере и да сравне са земљом цело ђубриште да би ту могла да се сазида банка. Други не дају, кажу да је то ђубриште ту одувек и да ту треба и да остане. Трећи су мишљења да ништа не треба дирати јер им не пада на памет да се цимају. Узалуд покушаваш да приђеш бунару и да га осмотриш, превише ти људи стоји на путу и превише су агресивни. Успеваш само да на тренутке, уз крајње напоре, пропињући се на прсте, назреш врх онога за шта претпостављаш да је бунар о којем си читао.
Ти покушаш да се умешаш и да им објасниш да је испод свог тог ђубрета бунар, и како би заправо најбоље било да се сви организују и да рашчисте ђубре, и како би, ако би сви који су се ту окупили понели макар по једну кесу ђубрета уместо што се свађају рашчистили ђубриште за час.
Наравно, истог тренутка се сви заједно окрену против тебе што им ту солиш памет и филозофираш. Почну да те псују и да ти прете. Једва се извучеш читав.
Шта ти остаје да урадиш?
Да дигнеш руке од свега?
Или да се надаш да ћеш успети да пронађеш макар пар људи који су колико и ти вољни да се исцимају зарад гутљаја чисте воде?
Уколико, наравно, бунар у међувремену није пресушио...
No comments:
Post a Comment