Kada je pre nekoliko godina sukob oko toga koliko cesto treba da se pricescuju hriscani u SPC bio u punom jeku, pitao sam se, priznajem - naivno, sta bi trebalo da se desi pa da crkvena administracija ukapira da je pricescivanje zapravo sustina hriscanstva, i da se bez toga sluzenje liturgije, i uopste - postojanje same SPC, lisava svakog smisla? Sta bi moglo da ih natera da batale dvevnu politiku, ulizivanje kriminalnom rezimu, propagiranje vucibatina, nadrilekara i prevaranata, i da makar jednom preko usta prevale ono sto bi trebalo da im je prvi, osnovni i jedini posao - pozovu narod na pricescivanje?
Odgovor je stigao pre neki dan - trebala nam je smrtonosna zaraza svetskih razmera - pandemija, i trebalo je da se svi koji imaju trunku zdravog razuma ujedine u apelu da se strogo treba kloniti drustvenih kontakata, izlazenja iz kuce, i sto rigoroznije pridrzavati licne higijene, jer se virus sa kojim se suocavamo ne samo mi, vec cela planeta, prenosi kontaktom sa nosom, ocima, i PRE SVEGA USTIMA, pa da se nasa crkvena jerarhija odluci da je upravo sada pravi trenutak da se njeni vernici obavezno moraju pricestiti, i to istom kasicicom.
Iskren da budem - ovakva zadrtost i neosetljivost za tudje zdravlje i bezbednost ni malo me ne iznenadjuje. Jer, i do sada su ljudi u mantijama onima koji su bili dovoljno naivni ili ludi da ih slusaju predlagali vise nego sulude stvari - da svoje trudne zene ne vode kod ginekologa, da prste koji su skenirani za dokumenta spaljuju na plotni, da najteze bolesti lece travama i cajevima, da svoju decu ne vakcinisu.
Tako i danas - sinod se obratio saopstenjem u kojem otvoreno prkosi svemu sto strucnjaci i zdavstveni radnici preporucuju, mole, kume i vape da se postuje. Jer, sta mogu znati oni koji se ne pricescuju o tome da li se pricescivanjem istom kasicicom moze preneti virus?! I ne samo oni - po internetu vidim porazavajuce veliki broj ljudi koji sire pricu da je pricesce svetinja, pa se preko njega covek ne moze zaraziti.
Kapiram da je glupo da opet pokusavam da objasnim kako, cak ni po onome sto pravoslavna dogmatika tvrdi, pricesce nije materija, vec dogadjaj - i kako i sami darovi, tj hleb i vino koji se na liturgiji osvecuju, i dalje zadrzavaju sva svoja svojstva, izmedju ostalog i kvarljivost (pa ih zato uvek na kraju sluzbe sluzitelj do kraja upotrebi, da se ne bi ubudjali). Samim tim, vise je nego logicno da se i preko osvecenih darova moze zaraziti kao i preko bilo kog drugog hleba i vina sa kojim u kontakt dodje pljuvacka zarazene osobe.
Jer, ljudima kojima mera njihove vere postane ne mera sazaljenja, ljubavi, i brige o dobrobiti drugoga, vec mera bolesne sujete, prkosenja razumu, inacenja sa naukom i nevernicima, i bezobzirnost i ravnodusnost prema zivotima i zdravlju onih koji im bezrezervno veruju, svakako ni ono sto ja budem rekao nece znaciti ni koliko crno ispod nokta.
Ostaje mi jedino da pokusam da pozovem, ako je to ikako moguce, na zdrav razum one koji su imalo istog uspeli da sacuvaju uprkos onome sto im njihovi pastiri porucuju u ova krizna vremena:
Suocavamo se sa necim veoma ozbiljnim, i zivoti nasih najblizih zavise od toga koliko cemo se ozbiljno i odgovorno ponasati.
To sto nasi arhipastiri shvataju i tumace veru koju propovedaju na jedan odredjen nacin, ne znaci da su milion posto u pravu, i ne znaci da se u zivote nasih najmilijih treba kladiti i stavljati ih na kocku da bismo dokazali da jesu - realno, nije im se jednom desavalo da omanu, i ne verujem da ce ih biti narocito briga i ako se pokaze da su pogresili.
Svoju veru i svoju privrzenost Bogu pokusajte da iskazete svojim staranjem za druge, ljubavlju, predostroznoscu, i odgovornoscu, a ne inacenjem sa lekarima - ma sta vam rekao bilo ko, oni vama i vasima, zaista, samo zele dobro.
Sluzite Bogu onako kako trenutak u kojem se nalazimo i iskusenje sa kojim smo se suocili nalaze - ostanite kod kuce.
Crkva nece nikuda pobeci - ici cete u nju kad sve ovo prodje. Naravno, pod uslovom da ostanete zivi - sto zavisi pre svega od vas i vaseg ponasanja.
A Bog ce vas cuti.
