Kada crkva prestaje da bude Crkva?
Koji je to trenutak kada neko ko sebe naziva hriscaninom moze i treba da kaze - Gospodo, vi vise nemate prava da se pozivate na izreku da kome vi niste majka, ni Bog mu nije otac?
Da li to biva kada njeni velikodostojnici svesno zataskavaju seks-skandale svojih kolega? Ili kada pocnu da se bave politikom i borbom za prevlast vise nego Bogom? Da li onda kada postanu svesni i namerni podstrekivaci nasilja i mrznje? Kada postanu toliko nesposobni da priznaju svoje zablude da pocnu otvoreno da podrzavaju sarlatane i prevarante? Ili kada otvoreno pocnu da se klanjaju onom gospodaru za kojeg i Pismo kaze da se ne moze sluziti i njemu i Bogu (Mt 6:24), i kada njihovo licemerje i bahatost moze prevazici jos samo njihova pohlepa?
Koliko se ja secam dogmatike, cela prica o Liturgijskoj zajednici upravo i znaci da Crkva NIJE nikakav posrednik.
I koliko se secam, jos je psalmopevac David rekao - Za zrtve ti Boze ne maris, zrtva Bogu je duh skrusen.
I sta bi sa onim - Dzabe primiste, dzabe i dajte?
U crkvi Svetog Marka se u tog Boga ne veruje, i taj se Bog tamo, ocigledno, ne slavi.
Slavi se bog koji ne cuje molitve koje nisu podmazane, i kojem nije bitno da li ste novinar iz Zeleznika ili bakica koja je odvojila 50 dinara da prinese molitvu za zdravlje bliznjih - sve dok ste novac odvojili. A prema odvojenoj sumi istog cete u njegovoj crkvi i biti uvazeni, jer, kako se u tekstu suptilno nagovestava, vasa vera je srazmerna odvojenoj sumi.
I da se razumemo - crkva Svetog Marka nije neka uboga crkvica u kojoj svestenici jedva sastavljaju kraj s krajem, pa eto pokusavaju da se doviju kako da opstanu, vec najbogatija i najprometnija beogradska crkva, ciji su dnevni prihodi toliki da bi se svakome zavrtelo u glavi. Ali, ocigledno, svestenstvu te crkve - nisu dovoljni.
Drugim recima - jebes molitvu, pare na sunce.
Jedno iz navedenog svestenickog blagoslova ipak jeste istina - vasa zrtva zaista ce biti uzaludna.
