Poslednjih dana sve su cesci slucajevi nasilja ciji su akteri deca. Od djaka-prvaka pa sve do maturanata, nasa se deca ne samo jedna prema drugoj, vec i prema svojim roditeljima, starijim osobama, pa i nastavnicima, ponasaju sve nevaspitanije, bahatije, bezosecajnije i surovije.
A nije da se ne trudimo oko njih.
Od najvisih drzavnih krugova, ministara, direktora, svestenih lica, politickih lidera, medijskih licnosti, pa sve do roditelja - skoro svi u glas im od jutra do sutra pricamo i ponavljamo koliko je vazno biti dobar i pristojan covek, koliko su bitne i slavne nasa istorija i tradicija, i koliko su vazne porodicne vrednosti.
Kako ne treba da podlezu negativnim uticajima sa Zapada, koji je truo, odvratan i nemoralan, na kojem se vise ne zna ko je musko a ko zensko, koji samo gleda na profit, pljacka i maltretira slabije drzave, i pokusava da u ime neke tamo tolerancije nametne nama Srbima njihove demokratske vrednosti, i od nas napravi gomilu slabica i seka-persa.
Uveli smo im raznorazne programe tipa Stop nasilju, dali silne pare za edukacije roditelja i nastavnika. Odredili ministre za brigu o mladima i porodici. I veronauku smo im u skole uveli, i naredili verouciteljima da ih vode na liturgije da se pricescuju.
Kad god se i desi nesto sto bi moglo da ugrozi nasu decu i njihovo zdravo odrastanje, kao sto je onomad bio Gej Prajd, svi najostrije reagujemo - od vladajucih politickih partija, preko opozicionih patriotskih pokreta, crkve i svestenih lica, pa sve do navijaca - svi slozno stanemo u odbranu nase dece od stetnih uticaja.
Izglasali smo ogromnom vecinom u parlament partije koje se skoro sve do jedne zalazu za porodicne vrednosti, za brigu o porodici, za domacinski i tradicionalan odnos prema deci - onih koji se ne zalazu za nase tradicionalne vrednosti je tamo jedva 10%. Drzava smo, kako cesto naglasava patrijarh, i druga svestena lica, u kojoj su 85% stanovnika pravoslavni hriscani. Pristalica pridruzivanju Evropskoj Uniji nikad nije bilo manje, odnos javnosti prema trulom Zapadu je nikad negativniji, a najpopularnije institucije su upravo one koje su oduvek bili nosioci zdravih vrednosti - vojska i crkva. Cak se ponovo uvodi i obavezno sluzenje vojnog roka.
Pa kako se onda ovakve stvari sve cesce desavaju?
Tako sto nasa deca uce po modelu.
Drugim recima - ne rade ono sto im mi pricamo da treba da rade, nego rade ono sto radimo mi.
Oni, zapravo, nas imitiraju.
Kada se obracaju jedni drugima bez postovanja, grubo i sa omalovazavanjem, imitiraju nacin na koji mi komuniciramo unutar porodice. Kada se obracaju starijima od sebe bahato, svadjalacki, potcenjivacki i nevaspitano, oni imitiraju nacin na koji se jedni drugima obracaju ljudi iz TV emisija koje mi svako vece, po ceo dan i noc, gledamo i cijim se svadjama, sukobima i glupostima bavimo i nasladjujemo. I kada nekome padne na pamet da se pobuni sto se takvi sadrzaji uopste emituju 24/7 na televizijama sa nacionalnom frekvencijom - Cuvari Vrednosti cute, a peticije da se rijaliti ne ukida u roku od par dana potpise milion ljudi.
Kada se svojim nastavnicima u skoli, ili u nekom drugom okruzenju gde bi trebalo da vlada elementarna pristojnost, obracaju sa podsmehom, bezobrazno, bez postovanja, ulicarskim recnikom, oni imitiraju nacin na koji se politicari, javne licnosti, ministri, poslanici, pa i sam Veliki Vodja, obracaju jedni drugima u prostoru u kojem bi pristojnost trebalo da bude osnovna norma.
Kada pokazuju netrpeljivost prema vrsnjacima koji su slabiji, siromasniji, ili na bilo koji nacin drugaciji od njih - oni kopiraju netrpeljivost sa kojom se prema drugacijima od sebe obracaju ljudi iz porodice, drzave, crkve. Imitiraju njihov prezir, nepostovanje, i agresivnost.
Mi smo ih okruzili nasiljem, bahatoscu, nekulturom i nepristojnoscu sa svih strana.
Oni su nase ogledalo.
Oni su mi.
I kad pogledamo malo bolje kakvi smo zapravo mi - oni su jos i dobri, kakvi bi mogli biti.
