Мегаломанија

Куће се у Србији најчешће зидају онако како се у Србији најчешће и живи - бахато, мегаломански, без икакве свести о реалним потребама и могућностима породице која ће у тој кући живети, и са нескривеним амбицијама да комшије цркну од муке при самом погледу на њу.

Такве куће се зидају деценијама - новац за њих се одваја од уста деци и другим укућанима, викенди и годишњи одмори се жртвују да би се на њима радило, а почетни пројекти се не ретко мењају и проширују за додатни спрат или два ако у међувремену, којим случајем, у околини почне да ниче већа и раскошније замишљена кућа.

Ретко се дешава да се изградња такве куће заврши - уместо тога, привремено се оспособе две или три собе у приземљу у које се породица усели, док остатак куће остане један од неомалтерисаних споменика нашем менталитету и пренадуваној, нереалној слици о себи, каквих је Србија препуна.

Један од таквих споменика је и београдски храм Светог Саве. Започет на крилима масовне национал-еуфорије деведесетих, замишљен као симбол наше умишљене величине, са циљем да стекнемо себи име (Пост. 11, 4), храм је више него упечатљив симбол наше гордости и надмености, и огледало наше декларативне духовности - споља обучен у мермер и тозла, изнутра празан, сив и беживотан. Уместо да сведочи о томе колико волимо Бога и Светога Саву, он вришти о томе колико смо преценили, и колико и даље прецењујемо себе.

Само Бог зна колико је новца скрцано у ову грандиозну архитектонску рупу без дна, колико ће још новца требати да се доврши Скадар на Врачару, и шта је све тим новцем црква могла да исфинансира (све и да ни један динар није потрошен ни на школе, ни на болнице, ни на вртиће - ни на шта друго већ само на потребе саме цркве): колико је теолога могло да се стипендира и одшколује на најбољим светским факултетима, колико богослова да се стипендира, колико књига да се преведе и одштампа, колико живописа да се конзервира и обнови.

Једног дана, верујем, храм ће бити довршен. Дотле, моћи ћемо да се похвалимо највећим недовршеним храмом у васколиком православљу.

И ма шта ми о томе мислили, храм је свој најважнији задатак и сврху испунио, а то управо и јесте да буде - највећи.