Додоле

Иако је религија глобални феномен, разлози из којих је она настала, и из којих јој се људи и данас окрећу, су веома разнолики - од оних најпростијих, као што су страх од непознатог и од онога на шта не можемо да утичемо (удара грома, земљотреса, олује, суше) преко жеље да свет у којем живимо ставимо под своју контролу и задовољимо своје жеље и потребе (заснивања брачне заједнице, успеха на послу, стицања положаја у друштву), па све до покушаја да се суочимо са свешћу о ограничености свог постојања, и пронађемо његов смисао и своје место у универзуму.

Што више идемо у прошлост, приметићемо да у примитивнијим, паганским религијама најчешће преовлађују ови први, условно речено приземнији мотиви,  и обратно - како је људски род напредовао и развијао се, тако су се мењале и потребе и очекивања која је имао када је религија у питању.

Најупечатљивија особина паганских религија стога управо и јесте однос између бога/богова и човека који се заснива на некој врсти трговине, размене или узајамне користи: Ја теби, боже, принесем на жртву овцу/теле/тамјан/човека, ти мени даш кишу/новац/здравље/успех. Да би ова трансакција била успешнија, обично ју је пратио сложен ритуал, а бог којем би се човек обраћао за испуњење жеље ретко би био неки апстрактни бог, већ бог који је специјализован управо за потребну област. Што је ритуал сложенији, што се боље и прецизније обави, и што је "делатност" којом се бог којем се обраћа конкретнија и ближа циљу ритуала, то је већа и нада да ће се до жељеног резултата и доћи.

Хришћанство у том погледу представља (или је, макар, некад представљало) огроман помак напред - Христове речи Нека буде воља твоја представљају један сасвим нов концепт у односу бога и човека. Човек је коначно сазрео довољно да сагледа ствари које су даље од његових себичних жеља и прохтева, и окреће се дубљем смислу онога што му се дешава. Нека буде не оно што је мени ћеф, него оно што треба да буде, оно што је исправно, оно што има смисла, па макар се мени и не свиђало.

Старе навике и старе религије, међутим, не умиру тако лако. Иако је хришћанство, формално, заменило паганске религије, навике, ритуали и схватања из паганства су успели да преживе и инфилтрирају се унутар хришћанства. Покрштавајући пагане, црква је, свесно или несвесно, вољно или невољно, прихватила мноштво паганских веровања, обичаја, и пракси. На тај начин се изменила само форма - суштина је остала иста. Уместо да тражимо најпре царство и праведност његову, и даље се бавимо ониме што траже и многобошци (Мт. 6, 25 - 34). Једино што се променило је монета којом покушавамо да поткупимо бога.

Светитељи су у свести народа заменили паганска божанства и натприродна бића, и чак попримили нека од њихових својстава. Народни обичаји су преузели примат у односу на све оно што је од кључне важности за хришћанство - крсна слава, паљење бадњака и куцање јајима на Васкрс су данас далеко масовније и популарније активности у цркви него што је то литургија. Зна се тачно којем се светитељу моли за исцељење од које болести, која се молитва чита против тумора, а који акатист за безбедан порођај.

Спискови приложника и сврха у коју су дали прилог данас се читају на литургијама уместо проповеди - баба Радојка приложила 300 динара за здравље стоке у кући (све у складу са оним да не зна десница шта ради левица), а испод сваке иконе, клупе или чесме у храму пише тачно ко је приложио новац за њену израду и у коју сврху (следећи логичан корак у овом смеру би, ваљда, требало да буде увођење рекламног простора за фирме које приложе одређену суму новца).

И више никоме није чудно када владика предводи молебан за кишу - будући да никоме више и не пада на крај памети да би воља Божија могла да се разликује од наше.

И да киша можда, из неког одређеног разлога, и не треба да падне.

It is raining, master dwarf. And it will continue to rain until the rain is done! If you wish to change the weather of the world, you should find yourself another wizard!