Јако је тешко одговорити на питање - да ли си верник. Веровање може да подразумева све и свашта, као што се музиком, условно речено, могу назвати и Хендрикс и Синан.
Свака, или скоро свака вера, наравно, има неке своје догме, или скуп учења. Међутим, то није оно што садржину једне вере исцрпљује - она подразумева још много штошта, тако да између две верске заједнице са веома сличним догматским погледима на свет, или чак између различитих струја унутар једне исте верске заједнице, могу постојати огромне разлике, јер једна ствар је учење, а нешто сасвим друго је начин на који се оно разуме и тумачи.
У хришћанству је, од самог почетка, постојало нешто што се зове Свето Предање. У питању, упркос данашњем општераширеном схватању, није био некакав скуп незаписаних митова и легенди, него способност да се у конкретној ситуацији процени да ли нешто у духу хришћанства или није.
Ово и није било тешко, будући да је хришћанство у почетку било прилично једноставна вера - хришћани су били група људи, коју су чинили појединци из разноразних народа, друштвених слојева и нивоа образовања, која се окупљала сваке недеље на Евхаристији, то јест - заједничком обеду који се састојао из хлеба и вина, за које су хришћани веровали да на тајанствен начин постају тело и крв Христова.
Због тога, трпеза на коју су постављени хлеб и вино и јесте одувек коришћена као снажан симбол за само хришћанство и цркву.
Међутим, временом су се ствари искомпликовале.
На трпезу је свако почео да доноси шта је хтео, шта му се свидело, и шта му се учинило да ту треба да стоји. Слично као што код нас људи на парастосе доносе комплетне гозбе, од хладног предјела, преко сарме и печења, до ситних колача, тако и хришаћнство одавно личи на један накарадни шведски сто на којем има свега и свачега - сујеверја, паганства, шовинизма, антиеволуционизма, надрилекарства, шарлатанства, људи-гуштера, шамарања јеретика, ђавољих суперкомпјутера, антизападњаштва, масона, илумината, креационизма, антисемитизма, телегоније, враџбина, обезглављених Арапа, сатирања непријатеља отачаства, црне и беле магије, ХААРПа, кемтрејлса, џиновских скелета, скривених порука у песмама и цртаћима, зграда у Бриселу у облику три шестице, кока-коле која разједа џигерице, чипова који контролишу мозак, Руса који су копају рупе до пакла, и још којечега. Свега осим - хришћанства.
Домаћинима трпезе није битно то што већина ствари на њој не само да не иду уз хлеб и вино, и што уопште нису јестиве, већ су и отровне, и што се и оно што је можда и било јестиво одавно покварило и иструлило - свако ко жели, слободан је и позван да себи натовари у тањир колико год може да заграби од свега што је постављено. Свега, осим хлеба и вина, који су гурнути у ћошак, и који само што не падну са стола - поред њих стоји калуђер који прутом бије по прстима свакога ко се усуди да за њима посегне.
Једино што је домаћинима важно је колико ће гостију доћи - да ли ће се неко од њих отровати одавно више никоме није битно.
No comments:
Post a Comment