Нема рај(х)а без роднога краја, ни (кукастог) крста без три прста

Иако је тешко рећи постоји ли веће зло које је задесило Европу и свет од фашизма, осим, можда, комунизма, за разлику од овог другог, фашизам је, на жалост, у практично читавој Европи и даље жив и здрав, и још увек присутан чак и у оним срединама у којима је нанео највише штете, бола и патње.

По томе, на још већу жалост, ни наши простори не заостају за остатком Старог Континента - иако је Други светски рат одавно завршен, старе поделе, стара непријатељства, и стара мржња још увек тињају, што је видљиво на практично сваком кораку, и пројављује се на најразличитије начине.

Један од таквих догађаја је био и недавни скандал у вези са хрватским фудбалским репрезентативцем Јосипом Шимунићем и извикивањем усташких парола. Уље на ватру је долио Пијар Повар, челник Антирасистичке агенције FARE из Лондона, који је Шимунићев испад упоредио са Ђоковићевим уздизањем три прста на терену, а у томе му је припомогао босански блогер ravnatelj, тврдњом да три подигнута прста заиста јесу фашистички симбол, што је код нас уредно пренео Пешчаник, на шта су се са разних страна надовезали разноразни родољуби, патриоте и други, објашњавајући да три подигнута раширена прста и нису аутентичан српски поздрав, већ да се прави Срби поздрављају са три спојена прста, повезујући то са симболиком Свете Тројице.

Иако крајње банална и бесмислена, ова јавна дискусија ипак може послужити као одлична илустрација нашег приступа овој проблематици, али и указати на разлоге за то што смо данас, у XXI веку, у ситуацији да се и даље боримо са истим аветима са којима се боримо већ деценијама, и да и даље, као црни Анђелко из истоимене приче, понављамо по стоти пут једне исте лекције, којима историја, и поред све најбоље воље, још увек није успела да нас научи.

Овај проблем, по мом мишљењу, има два основна корена. Један је то што, и поред свега што нам се током последњег века десило, наше познавање ове проблематике и бављење истом не иде даље од празне фразеологије - свест о фашизму је данас сведена на згодну етикету која се прилепљује политичким неистомишљеницима, или, у случају горепоменутог господина Повара, и екипе са Републике Босне и Пешчаника - дежурним кривцима, и која функционише по орвеловском принципу четри-ноге-добре-две-ноге-лоше. 

Јер, симбол сам за себе не мора ништа да значи, а може да значи све и свашта - верујем да само полуретардирана особа не уме да направи разлику између Шимунићевог наци-перформанса и Ђоковићевог прослављања добро одигране бекенд-паралеле, као што би требало бити идиот па не препознати разлику између келтског крста у кругу који око врата носи нека побожна бакица из Даблина и крста у кругу који на застави носи младић обријане главе и бесног израза лица, у фајерци и мартинкама, на неком од маршева Stormfronta, или начина на који иду у цркву на молитву, на пример, дечанских монаси, и начина на који у цркву на молитву одлази, на пример, Младен Обрадовић.

Фашизам није тако тешко препознати - иако у питању није нешто што се да ставити под микроскоп, и иако се фашизам пројављује у различитим видовима и на различите начине, симптоми ове идеологије су опште познати: милитантност и мржња, ратнички дух и презирање сваког пацифизма, склоност организовању у паравојне формације и екстремистичке групе, тоталитаризам, анти-либерализам, заговарање војничке дисциплине, пренаглашени традиционализам и до шовинизма хипертрофирани национализам, неповерење према култури и интелектуалцима, нетрпељивост према различитостима свих врста, склоност теоријама свеопште завере, параноја и ксенофобија, фрустрације услед претрпљених историјских понижења, итд.

Саме за себе, и појединачно, овакве ствари и не морају нужно указивати на фашизам, али ако се више њих појаве на истом месту, не треба много проницљивости да се саберу два и два - без обзира на то да ли су прсти спојени или раширени, и да ли кукача има три или четири крака. Наравно, од помоћи може бити и чињеница да се неко дружи са екипом која слави Хићин рођендан, подиже десну руку у вис у виче zieg-heil.

Screen-shot званичне веб-презентације покрета Образ

 на којој се препоручују покрети као што су

  la Falange, Forza Nuova, Narodowe odrodzenie Polski, и сл.

У сваком случају, фашизам се издалека да намирисати, ма у ком паковању покушали да нам га протуре. Као илустрација овоме може одлично послужити и одломак из књиге Синклера Луиса Краљевска крв, у којој се Луис бави проблемом расне мржње у Америци, педесетих година ХХ века. Ево неколико реченица из проповеди једног од ликова из те књиге - расистичког пастора Снуда:

"Нећу вам држати никакву проповед! Ово је данас да човека стомак заболи! Доста ми је, уморан сам, и мука ме хвата, и Свемогућем Господу је мука, и Он је уморан, и Њега мука хвата што банда чивутских комуниста која сачињава нашу владу у Вашингтону предаје нашу зараду и васпитање нашег драгог потомства у руке оним џукелама, агентима Рима и Москве!"
Објаснио је ствари. Објаснио је да постоји међународна завера јеврејских банкара, британских племића, совјетских сплеткароша, муслиманских хоџа, хиндуских агитатора, католика, и америчких радничких вођа.
Објаснио је да су Енглези изгубљена племена Израиљева. Објаснио је да се помоћу димензија велике пирамиде може унапред сазнати све што се жели. Још су згодније за пророчанства, казао је, Откривење и Језекиљ. Библијски Рош, рече он, очигледно је Русија, а Мешек је  Москва.
"Када би само неки од вас преподобних хришћана понекад пришли Господу са нечим крупнијим него што је грош или маријаш, протерали бисмо ми ђавола, јевреје и радикале, и основали бисмо Царство Божије баш овде у овом градићу, као што је некада било основано баш онде у оном градићу, Витлејему. Нисам вечерас много говорио о нашим црним пријатељима, али дођите сутра увече па ћу вам нешто рећи о тим црним проклетим Бааловим синовима, које је Бог створио црним због њихових старих грехова, и за вечита времена их начинио слугама белог човека. Причаћу вам о јеврејској завери којој је циљ да нас све потчини црној пети тих изрода, што је нешто чега се новине плаше да штампају, а кад то чујете, престравићетесе на тим клупама да ће вам се коса дићи на глави."

Звучи ли вам ова реторика познато?

Ово нас доводи до другог дела проблема - а то је чињеница да је велики број људи код нас, поготово оних патриотски оријентисаних, спреман да на овакве ствари свесно зажмури на једно око, и прогледа кроз прсте зарад виших циљева, као што су национални интереси, добробит народа или борба за Косово, свакоме ко се сакрије иза тробојке, крста или кокарде, па макар и смрдуцкао на фашисту или криминалца. Под изговором да су времена тешка, да је власт коју имамо издајничка, да се цео свет уротио против нас, и да смо на ивици истребљења, ми понављамо грешку коју је један део немачке јавности направио са Хитлером, и слично њима, склапамо пакт са ђаволом.

Сам за себе, фашизам ретко има снаге да постане значајна снага - он најчешће паразитира на религиозности и патриотизму, и то само тамо где не постоји здрав национални идентитет и здрава хришћанска свест, или тамо где му се намерно остави простор за деловање. Али када једном пусти корење, изузетно га је тешко излечити.

Због тога се, вероватно, тако добро примио и код нас, на Балкану, где се мржња према комшији посиса заједно са мајчиним млеком, где се национална свест своди на кафанско разметање домољубљем/национализмом, и где се свака свест, однос и знање о вери да сублимирати горепоменутом орвеловском логиком у политички поздрав са почетка деведесетих и са почетка овога текста - три-прста-добра-пет-прстију-лоше, од којег ни данас, на жалост, нисмо далеко одмакли.