Kao sto svaki djak prvog razreda bogoslovije zna, jedno od osnovnih i najvaznijih svojstava crkve je jedinstvo. Nikeocarigradskim Simvolom vere je utvrdjeno da hriscani veruju u jednu, svetu, sabornu i vaseljensku Crkvu. Jedinstvo crkve (bi trebalo da) se projavljuje na razlicite nacine - tako sto episkopi i patrijarsi pomesnih crkava pominju jedni druge na liturgiji, i kroz instituciju Sabora - pomesnih, lokalnih, i onih svepravoslavnih.
Ovo se, medjutim, pokazalo kao neodstizan cilj - ne samo kada su u pitanju razlicite hriscanske crkve, zajednice i denominacije, nego i unutar hijerarhije same pravoslavne crkve - veoma se cesto desava da pomesni patrijarsi, iz raznoraznih razloga, ne pominju jedan drugog, a sabori se cesto odlazu godinama iz razloga kao sto je, na primer, nereseno pitanje redosleda pominjanja pomesnih crkava u Diptihu. Iako brojna urgentna pitanja cekaju na resavanje cesto i decenijama, sabori se odlazu jer bez jasnog stava o tome kojim se redom koja pomesna crkva pominje, ne bi se znalo gde ko treba da sedi (mada meni, iskreno, najlogicnije izgleda da se sedne - na guzicu).
Zapravo, ne samo da crkva cesto muci muku sa postizanjem jedinstva oko najosnovnijih i najbanalnijih stvari, nego ovu muku cesto prate ogorceni sukobi i medjusobna mrznja izmedju nosioca razlicitih misljenja. Zbog toga zli jezici tvrde da nekome ko bi sa strane posmatrao hriscane najupecatljivija odlika hriscanstva ne bi ni izbliza bila hriscanska ljubav, vec upravo mrznja koja vlada izmedju hriscana razlicitih denominacija.
Jedno od mesta koje se moze uzeti kao najbolja ilustracija ovog (ne)jedinstva crkve i hriscana je verovatno Hram Groba Hristovog u Jerusalimu. Iako se smatra jednom od najvecih svetinja u citavom hriscanstvu, neretko se u njemu (i ne samo u njemu, kad je Sveta Zemlja u pitanju) desavaju scene koje ni na koji nacin ne prilice ljudima koji sebe nazivaju hriscanima, i kojima je Hristos ostavio zapovest - Volite jedni druge kao sto sam vas ja voleo.
Medjutim, pre neki dan se desilo nesto jako zanimljivo. Predstavnici ne jedne, nego cak tri hriscanske crkve - pravoslavne, rimokatolicke i jermenske - koje se staraju o Hramu Groba Hristovog su, na krajnje neocekivan nacin, projavili neverovatno visok stepen jedinstva i solidarnosti. Povod ovom neverovatnom dogadjaju je bila odluka drzave Izrael da donese zakon po kojem je grckoj pravoslavnoj crkvi naplacen porez na nekretnine koje je ova prodala neimenovanoj stranoj kompaniji, i da se uvede porez na one objekte u vlasnistvu crkve koji sluze u komercijalne svrhe, kao sto su hoteli i prodavnice.
Na slican nacin na koji i poslanici u parlamentima bivsih republika pokazu jedinstven stav kada treba da im se podignu plate, bez obzira na to da li pripadaju vladajucoj partiji ili opoziciji, i da li su im politicka i ideoloska gledista srodna ili suprotstavljena - i ove hriscanske zajednice su prevazisle sve druge sitne i nebitne dogmatske razlike i razmirice kada je u pitanje doslo ono sto je zaista vazno i bitno, i kada se na udaru naslo ono sto predstavlja njihovu svrhu postojanja i glavnu delatnost.
Predstavnici ovih crkava su uporedili pomenuti zakon, ni manje ni vise, nego sa holokaustom - sto je i razumljivo, jer opste je poznato da holokaust zapravo i nije bio nista drugo nego uvodjenje poreza - i odlucili da se protiv ovog progona bore tako sto su - zatvorili Hram. Iako su hriscani prvih vekova, koji su trpeli prave i istinske progone, uprkos tome sto su zbog toga mogli postradati na najstrashnije zamislive nacine, nastavljali da sluze liturgiju po svaku cenu, makar i u tajnosti, savremene mitronosne glave su se, suocene sa mogucnoscu takve strahote kao sto je placanje poreza (pa bio on razuman ili papren, krajnje je nebitno) odlucile na ovu drasticnu, ali krajnje hriscansku meru. Da li su zatvorili i prodavnice i hotele - nista se ne kaze.
Kad smo vec kod zatvaranja hramova - i u Beogradu je pre neki dan zatvoren jedan drugi hram, doduse ne za sve, kao onaj u Jerusalilmu, vec za sve osim za ucesnike predizbornog skupa vladajuce partije koji je tamo odrzan.
#sirotinjastop
Na ovom skupu nas je Veliki Vodja licno podsetio kako je izgradnja hrama prekidana samo zbog ratova (iako je on sam bio jedan od onih koji su iste te ratove izazivali), i osudio Neveru koja nije htela ni sveca ni slavu, izrazavajuci zahvalnost uvazenom ambasadoru i predsedniku bratske nam Rusije (iako su i jedan i drugi, kao i vecina prisutnih zvanica u hramu bili, ili su jos uvek, istaknuti funkcioneri iz redova iste te Nevere). Ovo, naravno, nikome nije zasmetalo - buduci da su se i jedni i drugi isprsili pozamasnim prilozima, sto i jeste bila poenta celog skupa. Na kraju je Vodja pohvalio patrijarha i SPC zato sto se ne bave politikom.
Izgleda da jedinstvo ipak nije toliko tesko postici, cak ni kada su u pitanju naizgled nepomirljive suprotnosti, kao sto su rimokatolicizam, monofizitizam i pravoslavlje, vlast i opozicija, ili Vera i Nevera. Jedino sto je potrebno je pravi katalizator.
Dobro, de, malo veca kolicina katalizatora.
Zaista - kako je lepo kada braca zive slozno... (Ps. 133.1)
No comments:
Post a Comment