Да би неко постао секташ, није неопходно да се формално учлани у неку од постојећих тоталитарних верских секти. Својим односом према групи којој припада, појединац може у секту претворити било коју групу, била она религијског карактера или не - фудбалски клуб, патриотско удружење, идеолошку скупину, политичку опцију, па чак и Цркву.
Ово су неки од симптома који би требали да буду звоно на узбуну:
Ако сваки разговор који поведеш или у који се укључиш скренеш на причу о твојој секти.
Ако верујеш да твоја секта има одговор на свако питање.
Ако верујеш да постоји неко у твојој секти ко никада ни у чему није погрешио.
Ако верујеш да постоји група људи које је исправно мрзети, и од које не може доћи апсолутно ништа добро.
Ако верујеш да у твојој секти нема ничега што не ваља.
Ако си убеђен да су сви који не припадају твојој секти глупи.
Ако своје ставове формираш само на основу тога што је неко из твоје секте тако рекао.
Ако одбијаш да сарађујеш са неким ко је твој неистомишљеник, па макар се радило и о нечему што је од свеопштег добра.
Ако чак и добре и исправне поступке твојих неистомишљеника видиш и тумачиш као лоше.
Ако сматраш да је исправно одступити од својих принципа ако је то потрбно да спречиш некога од твојих неистомишљеника да оствари његове циљеве.
No comments:
Post a Comment