Примедбе које се најчешће чују на рачун свештенства у Србији су да:
1) Отимају паре од народа
2) Возе добра кола (Беемвее и сл).
Иако је свака генерализација у старту осуђена на пропаст, мени ту ипак пар ствари никад није било јасно.
Прво - лично познајем неколико свештених лица, и нико од њих не вози Беемве. Заправо, списак превозних средстава свештеника које познајем би био следећи:
о. Милош - Пежо 106
о. Душан - Пежо 206
о. Видан - Рено 4 (без сувозачевог седишта)
о. Миладин - Застава 101
о. Милутин - Опел Кадет
о. Драган - Голф 3
о. Раша - Фолксваген Поло
о. Зоран - Фолксваген Џета
о. Раде - Фолксваген Поло
...
Друго - шта има лоше у томе што неко вози добра кола? И зашто је неморално када свештено лице вози добра кола, а сасвим ОК када добра кола вози пекар, или лекар, или апотекар?
Једини разлог због који ми пада на памет је вероватно оно прво - што су кола купљена парама отетим од народа. Истина, у Београду и Србији има свештених лица која своје услуге наплаћују скупље него што би требало. Међутим, ту треба узети у обзир неколико ствари:
1) Код свештеника се иде искључиво добровољно - нико ти не заврће руку да позовеш свештеника на сахрану или да ти свети водицу.
2) Уколико свештеник "дере", постоје више инстанце на које се може обратити и пожалити на такво понашање свештеника.
3) Такви случајеви су пре изузеци него правило.
А све и да јесу правило - тешко да су свештеници баш најгори отимачи пара. Примера ради:
У Београду има свега пар стотина свештеника. Просечан становник Београда са њима има посла једном или двапут годишње, а велика већина ни толико често. Своје услуге наплаћују у врх главе пар стотина динара (и то они најбезобразнији).
Осим свештеника, у Београду постоје и:
Лекари - који ће те, уколико ти је потребна нека иоле озбиљнија интервенција, послати у своју приватну ординацију, где ће ти наплатити само за "Добар дан" пар стотина евра, тамо ти поставити дијагнозу, па те оперисати у истој оној државној установи у којој су те и наватали, и то о трошку државе. Или ће ти једноставно преписати цитостатике који ти нису потребни.
Адвокати - који ће ти, уколико имаш било каквог посла са судом, наплатити пар стотина евра само писање тужбе или молбе, а свако појављивање на суду посебно, и намерно одуговлачити и најбезначајнији спор од којег ти зависи неко од животих питања годинама, да би ти извукли што више пара.
Банкари - који ће ти сваког месеца наплатити то што ће ти дати твоју плату. О каматама и осталим фантомским трошковима да не причамо.
Професори универзитета - који ће ти на предавањима причати ствари које немају никакве везе са оним што ће те питати на испиту, па ће те упутити на привтне часове код својих асистената који коштају 40 - 60 евра по двочасу. После десетог или петнаестог двочаса, који пада пар дана пред испит, асистент ће ти дати испитна питања.
Административни радници - код којих ћеш провести по два или три дана чекајући на шалтеру, да би могао да им платиш да ти издају документ, који је потребан њима.
Медијски јавни сервиси - који ће ти преко рачуна за струју наплатити то што гледаш телевизију без обзира на то да ли уопште имаш телевизор.
Политичари - шта даље рећи.
...
Овде би сада требало да дође закључак. Међутим, будући да цела ова прича од самог почетка нема никаквог смисла, оставићу је без истог.
е вала свака ти је Његошева!
ReplyDeleteпреузећу ово и делићу као брошуру када ми неко дође у кућу и поведе се прича о томе, уместо да објашњавам и трошим време, речи и енергију :)
ReplyDeleteКоја гомила глупости! "Нисмо ми најгори, видите адвокате и лекаре, они су гори од нас свештеника, а ми смо задовољни само скупим колима!" У Цркви сам 15 година, и видео сам све и свашта, али знам да је Црква=Литургија и у томе налазим сав смисао останка у крилу Мајке Цркве. Иначе, СПЦрква је зрела за једно чишћење изнутра а и споља. Показало се да попови и владике нису способни да одоле светским искушењима, част изузетцима који само потврђују правило.
ReplyDeleteСвештеник сам 10.година сусрећем се и ја са свим и свачим, али Бог је Љубав. Кажу ПОПЕ МНОГО БРЕ НАПЛАЋУЈЕШ. Ја кажем нико никога не може ни на шта да натера ако тај неко нешто неће па тако и да верује или не верује. Вера није морање ако ко сматра да свештеник није потребан као помоћник спасењу његове душе не мора да га зове не мора ни у цркву да иде не мора ништа а на крају не мора ни спасење да добије ко му то може забранити нису сви људи одређени ни за спасење ни на пропаст они то сами одлучују као да ће живети у заједници са Богом живим или неће то је опет на њима.Зато немојте испирати ваша уста са свештеницима већ молитвом Богу Живоме.Свету се не може угодити.Лепа је то пословица.
DeleteДраги оче,
Deleteзашто критику схватате као напад на свештенике или Цркву? Уместо да свештенство ослушкује народ, оно смишља овакве горње мудролије како да доскочи праведном осећању народа да му је свештенство у великој мери (али не сво, то увек понављам и наглашавам) огрезло у голи материјализам. Критика може да буде корисна да би се поправио како појединац, тако и цело друштво.
Што се сличе слободе. Наравно, свако слободним избором постаје члан Цркве и учествује у тајинском животу. Свештеници никога не вуку за рукав. Али зато често свештеници злоупотребебе човеков долазак к њима па их онда одрапе по џепу. Мало је неозбиљна аргументација "они су сами дошли, нико их није вукао за рукав". Испада, "ако је слободне воље дошао, имам права да му наплатим колико хоћу а он нема права да се жали."
Знам човека који је због сличног свештениковог испада одлучио да више никада не оде у Цркву. Умро му је таст и они су позвали свештеника да се договоре око опела. Млади попић је дошао и напао их што до сада нису долазили у цркву, па је одрапио цену од 6000 динара, пола каже за њега а пола за цркву, на њихов коментар да није мало превише, свештеник је опет прешао у напад па су се на крају посвађали. Пастирски приступ, нема шта. Такав наступ је изнервирао породицу и наравно да су се наљутили. Када су отишли код архијерејског намесника да се жале, тамо не да нису ништа учинили, него су опет они испали криви и ником ништа. Зато кажем, због таквих попова, Црква је зрела за један прогон, да се раздвоји жито од кукоља. Они који су у Цркви због части, славе и новца, било свештеници било лаици, ти ће брзо да отпадну, а они који су искрени Хришћани ће остати.
Драги Драгољубе како свачија деца треба да једу хлеба требају и моја, како сва деца треба да иоле буду пристојно буду одевена треба и моја.Ја драги мој нисам социјална служба има ваљда таква институција која се тако зове у нашој држави. Ми свештеници плату никакву немамо ако ниси упућен сами уплаћујемо доприносе ако ниси упућен. А држава закасниш ли један месец да не уплатиш пензијско и ПИО мене не пита имам ли или немам него ми шаље камату па после трећег месеца неплаћања шаље неке јако гостопримљиве чикице у попис кретне и непокретне имовине не снашло те.Кад ми Црква или Држава уплате доприносе и дају ми иоле пристојну плату тврдо обећавам да никоме нећу ништа наплатити.Благослов Божији,
ReplyDeleteИзвини морам да се надовежем и још ово ја живим као подстанар немам никакву имовину осим намештаја не возим скупа кола јер немам новца за таква имам једног југа који је 1991 годиште.И парохију од једва 400 сеоских кућа у којима су већином деде и баке.
ReplyDelete