Te 1996. godine krenuo sam na prvu godinu Bogoslovskog Fakulteta SPC, kako se tada, dok jos nije vracen pod okrilje BU, zvao. Nije proslo ni par meseci, a u Beogradu su buknuli studentski protesti protiv kradje lokalnih izbora koju je sproveo tadasnji, Milosevicev rezim. Secam se prvih dana protesta – kada jos nije bila formirana bina na ulazu u tadasnju knjizaru Plato, vec su nam se sa merdevina prislonjenih na ulaz obracali brojni ljudi koji su cinili krem tadasnje intelektualne Srbije – izmedju ostalih i Mica Popovic, koji nam se obratio sa suzama u ocima, i nekoliko dana kasnije se i upokojio. Tih dana studenti Bogoslovskog Fakulteta su na proteste isli masovno – secam se da je makar nekoliko desetina ljudi koje sam poznavao bilo na protestima skoro svaki dan. I tako celih 120 i kusur dana, koliko je protest trajao. U protestu su ucestvovali ne samo studenti, vec i profesori Bogoslovskog Fakulteta – sto na samim setnjama, sto na tribinama koje su organizovane na blokiranim fakultetima kao deo prateceg programa, na kojima su i mnogi istaknuti clanovi samog SAS davali punu podrsku Studentskom Protestu. Kada je u Kolarcevoj ulici doslo do pat pozicije u koju je studente doveo kordon policije koji se tamo isprecilo, koja je trajala 8 dana, kordon je “probila” Svetosavska litija predvodjena tadasnjim patrijarhom Pavlom..
Danas su mnogi fakulteti sirom Srbije ponovo, po ko zna koji put, u blokadi. Iako razloga za ovo ima i previse – od (ponovo) pokradenih izbora, divljanja navijackih narko-klanova sponzorisanih od strane drzave, preko planova da se ogroman deo Srbije nepovratno zagadi iskopavanjem litijuma, mafijaskih akcija koje na Kosovu sprovode nafatirani poslusnici rezima koje njihovi mediji proglasavaju novim Obilicima, pa sve do glavnog i neposrednog povoda – smrti 15 ljudi koju je prouzrokovao javasluk i korupcija u koju je umesan citav vrh vlasti, a za sta, po svemu sudeci, niko nece odgovarati.
Jedino Bogoslovskog Fakulteta nigde nema. Kao da je u zemlju propao. Kao sto su cutali kada su im na skandalozan i neljudki nacin smenjivali dekana i profesore koji nisu na “moralno-politickoj” liniji, bogoslovci i sada cute…
Cega se plasite, (bivse) kolege? Tada, devedeset sedme, nista nam nisu mogli ni vodeni topovi, ni kordoni i pendreci, ni pretnje, ni zastrasivanja. I tada su nas nazivali stranim placenicima, izdajnicima, mrziteljima Srbije i svega srpskog… Pa se vrlo brzo pokazalo ko je ko.
Ili su mozda uspeli da vas ubede da vas posao i nije da budete predvodnici i zastitnici naroda, da stojite na braniku Istine, da svojim zivotom svedocite tu Istinu, nego da kao Superhik budete zastitnici bogatih i apologete korumpirane i zlocinacke vlasti, ubiraci priloga od svestanja vodica, i uvlakaci Partijji?
Tridesetak godina kasnije, kada se setim Protesta, setim se tih dana sa nostalgijom i setom na vreme kada, iako nismo uspeli da Bog zna sta promenimo u svojoj zemlji, makar jesmo bili na pravoj strani istorije. Rado koristim svaku priliku da svoju decu smaram pricama o tim danima. I nemam nikakav problem da samoga sebe pogledam u ogledalu.
Kako cete se vi jednog dana secati svojih studentskih dana? I sta cete svojoj deci pripovedati kada vas zapitaju sta ste radili kada ste bili studenti?
