Скале

Један од најпознатијих светских ауторитета када је атеизам у питању, Ричард Докинс, је једном приликом направио скалу по којој одређује однос неког појединца према религији и постојању Бога. Скала има седам ступњева, при чему је први ступањ крајњи теизам, то јест потпуна увереност у постојање Бога, средњи би био равнодушност или агностицизам, док би крајнји био потпуни атеизам.

Иако би се о овој скали могло дискутовати са разних становишта, мени се она чини некако једностраном и једнодимензионалном, и ја бих је ипак допунио - слично начину на који се у RPG играма одређује alignment - Скалом односа према својим убеђењима.

Моја скала би имала свега три степена.



Први степен би били Хејтери.

Овакви људи су, на жалост, како се мени чини, међу онима који уопште имају било какав став по питању религије, најбројнији. Могу се наћи у подједнакој мери међу атеистима и теистима, и у практично свакој светској идеологији.

Хејтери су, углавном, људи који за своју мржњу изговор налазе унутар неке од религија или идеологија. Најчешће се фокусирају на једну од супротстављених група (Хејтери-атеисти, на пример, на Хришћане или Муслимане, Хејтери-Православци на Римокатолике, или масоне, или новотарце (види блог о Годзили), Хејтери-комунисти на фашисте или десничаре уопште итд), и сматрају их кривим за апсолутно сва зла овога света, мада мрзе и све остале, будући да и њих доживљавају као део светске завере против своје групе.

Хејтери нису способни за нормалан дијалог са неистомишљеницима, будући да већ после пар реченица падну у ватру и почну да вређају, а веома често им тешко полази за руком да се сложе и са припадницима сопствене групе који нису Хејтери, и такве сврставају заједно са својим "непријатељима". О својој групи и њеним убеђењима су најчешће јако добро обавештени, али због ригидности, једностраности и неспособности да се на ствари гледа другачије него црно-бело, њихова ревност најчешће пређе у фанатизам.

Хејтер не може да поднесе никога ко не мисли као он - заправо, не може да поднесе никога ко није он. Једино решење проблема суживота са неистомишљеницима види у елиминацији истих - убијању, премлаћивању, протеривању из земље, нахушкавању полиције на њих, робији.

Неспособни су да било шта промене на боље, док им је деструктивни потенцијал огроман.

Сликовит пример Хејтера би био Хитлер, или Буђони (из филма О покојнику све најлепше) или о. Жарко Гавриловић.


Друга категорија би били Фејкери.

То су они којима је припадност групи само изговор за неку личну вајдицу. Уколико виде да могу да се огребу за положај, плату, или просто да ће тако лакше бити прихваћени у неком друштву или смувати неку рибу, у стању су да приступе било којој религији или идеологији. Због тога о својој групи и њеним убеђењима не знају скоро ништа, или минимум који им је потребан да до вајдице дођу. Веома често се дешава да се у исто време, у зависности од тога у чијем су друштву, издају за припаднике више група одједном. Лако се убаце у било какву дискусију, будући да се увек слажу са свима.

Способни су да ствари промене на боље само за себе, а редовно на штету свих осталих.

Сликовит пример Фејкера би био Срђан Драгојевић.


Трећа категорија би (у недостатку бољег израза) били Стрејтери, или Прави Верници. Такође их има међу припадницима свих религија и идеологија, укључујући ту и атеисте, али их је најтеже наћи, пошто су уједно и најређи.

Стрејтери су заиста убеђени у своје ставове, и никога не доживљавају као претњу или непријатеља. Способни су да мисле својом главом, па се веома често дешава да буду или на маргини своје групе, или чак нека врста дисидената, а околина их најчешће доживљава као наивне идеалисте. Своја убеђења схватају на прави начин, и увек су спремни да их надограде.

Није им проблем да дискутују било са киме, и сваку дискусију доживљавају као прилику да на ненаметљив начин саговорнику пренесу своју поруку, али и да сазнају нешто ново, чиме ће и он и саговорник бити оплемењени. Лако успевају да остваре сарадњу са било ким за кога укапирају да је такође Стрејтер, без обзира на то којој групи припадао, и једини су способни да заиста промене ствари на боље.

На жалост, ограничени су како бројем, тако и поделама које владају међу религијама и идеологијама. Осим тога, нема тога што хиљаду Стрејтера може да изгради за сто година, што један Хејтер није способан да сруши за један дан.

Сликовит пример Стрејтера би био Владета Јеротић, или патријарх Павле.