Pre neki dan nas je episkop backi Irinej blagoizvoleo pocastvovati saopstenjem o novonajavljenom zakonu o istopolnim brakovima u kojem je naglasio kako je homoseksualno ponasanje - neprihvatljivo. Cak i u drustvu i svetu duboko podeljenom po ideoloskim linijama kao sto je ovaj/ovo u kojem zivimo, u kojem se neistomisljenici dozivljavaju kao smrtni neprijatelji, a cak i razmisljanje o njihovim argumentima biva dozivljeno kao veleizdaja sopstvenih principa, mozda bi se moglo razmisljati i razgovarati na tu temu.
Mozda bi se moglo promisliti o tome da li starozavetna etika ima mesta u savremenom drustvu; mogli bismo se zamisliti nad time da li apostol Pavle, kada nabraja ko sve nece uci u Carstvo Nebesko zapravo nabraja stvari koje su se u njegovo vreme i u konkretnom drustvu u kojem je ziveo smatrale neprihvatljivim, zbog cega je, npr, robovlasnistvo kao takvo izostavljeno sa spiska; o tome koliko ima smisla da se crkva bavi pitanjima opredeljenja naroda za i protiv EU, i uopste i u svetlu njene ulizicke podrske pro-EU politici Velikoga Vodje, koja se granici sa idolopoklonstvom.
Medjutim, misljenja sam da postoji jedno daleko, daleko urgentnije pitanje koje crkva vec jako dugo okleva da pokrene: PITANJE SVESTENIH LICA KOJA SVOJ POLOZAJ, MOC I SLUZBU ZLOUPOTREBLJAVAJU ZA SEKSUALNO IZIVLJAVANJE NAD ONIMA KOJI SU IM POVERENI - parohijanima, studentima, ucenicima. Jer, svedoci smo poslednjih dana kako pojave sve veceg broja ovakvih SEKSUALNIH PREDATORA u mantiji koji se ne libe da posegnu i za najtezim krivicnim delima da bi svoja nepocinstva prikrili, tako i zaglusujuce tisine i sramotnog ignorisanja ovog problema od strane crkvene jerarhije, koja bi trebalo prva da osudi ovakve stravicne zloupotrebe svestenog cina.
Edit: sa ovog mesta je uklonjena sporna slika Stefana Sarica. Vise o razlozima ovde
Koristeci, s jedne strane, gorepomenutu podelu koja postoji u drustvu, kao i naklonost vladajuce partije, oni svaki pokusaj drustva u kojem crkva postoji i deluje, i u cijem bi uredjenju zelela da ucestvuje, da ukazu na ovakvo ponasanje etiketiraju kao napade na Crkvu i Boga, krijuci se iza naivnosti vernika i korumpirane drzave.
Ja, iskreno, crkvu ne posecujem vec duze vreme, i nisam u toku koje su ovih dana aktuelne teme koje se raspravljaju medju vernim narodom. Medjutim, ako ovo nije prva i glavna tema o kojoj bi trebalo ne raspravljati, nego vikati sa krovova, ne znam sta bi onda to moglo da bude prece? Recepti za posne kolace?
Treba li da se cutanjem i nereagovanjem dovedemo do stadijuma u kojem je rimokatolicka crkva, koja je u mnogim krajevima sveta bukvalno bankrotirala od tuzbi za seksualno zlostavljanje? Koliko dece treba da prodje kroz ono kroz sta je prosla zrtva Plavookog Zokija pre nego se dozovemo pameti? Koliko ljudi treba da prodje kroz ono kroz sta je prosao Marko Zarkov? Ili studentkinje Bogoslovskog fakulteta?
Sta nam je prece i urgentnije od sudbine i bezbednosti nase dece? I ima li goreg, podlijeg i odvratnijeg nacina da se autoritet crkve zloupotrebi nego sto je ovaj?
Ili nam je ovakvo ponasanje prihvatljivo, buduci da su u pitanju bili heteroseksualni odnosi?
Ma kakve i ma kolike bile razlike u nasem drustvu, ovi ljudi su istinski i najgori neprijatelji kako Crkve i Boga, tako i samog drustva. Ima li bolje prilike da se oko necega ujedinimo? Ima li pitanja koje je teze ignorisati?
Oci svih nas su ovde uprte pre svega u verni narod SPC. Jer, buduci da crkvena jerarhija ne samo da ocigledno nije voljna da uradi ista po ovom pitanju, vec sistematski gura pod tepih i zataskava ovakve slucajeve.
Uzmite se u pamet.
