Patrijarh, vrane i strasila

 

Novoizabranog patrijarha Porfirija pamtim jos iz devedesetih. Iz vremena kada je SPC jos uvek bila pokretac pozitivnih drustvenih promena, kada se borila protiv poslednjeg komunistickog diktatora u Evropi, kada je vazila za obnovitelja godinama i decenijama ponistavanog nacionalnog identiteta, i kada sam i ja jos uvek verovao u sve to.

Tih dana se u Crkvi okupljao veliki broj mladih i obrazovanih ljudi, odusevljenih novootkrivenim smislom, vekovnom mudroscu i duhovnoscu koju su otkrili u recima Svetih Otaca Crkve, u delima koja su tih godina prevodjena i stampana, i o kojima se moglo pricati i diskutovati u crkvama i manastirima.

Jedno od tih mesta bio je i manastir Kovilj, koji je vrlo brzo postao cuven kao steciste ne samo poboznog naroda, vec i urbane beogradske omladine, a tadasnji jeromonah Porfirije je postao svojevrsni duhovni vodja liturgijskog preobrazaja, i "guru" beogradske muzicke scene - tih godina, u Kovilj su redovno navracali brojni rokeri, od Caneta iz Partibrejkersa do Darka i Jelene iz Dead Ideas.

Ja ga nisam licno poznavao, a bio sam ubedjen da ni on ne zna da ja postojim - sve do pre nekih 7 - 8 godina, kada mi je jedan od djaka kojima sam predavao versku nastavu u skoli preneo pozdrave od, tada vec, vladike Porfirija. Bio sam zatecen, i u prvom trenutku sam mislio da se radi o nekoj zabuni - ali me je ovaj uverio da mu je vladika rekao da, iako me ne poznaje licno, vec duze vreme prati moj rad. Iako su mi neki ljudi, koji danas slove za verske analiticare, pricali kako moje blogove citaju i neke vladike, ja sam do tada bio prilicno skeptican po tom pitanju - statistike mog bloga retko kada premase par stotina poseta.

Mnogo se toga promenilo u poslednjih nekoliko godina. Vladika Porfirije je prvo postao mitropolit, a sada i patrijarh. I verujem da odavno vise ne prati moje blogove - jer i ja sam se u medjuvremenu promenio, i postao mnogo cinicniji i razocaraniji.

Patrijarha Porfirija danas vise ne okruzuju rokeri - sada ce njegovo novo okruzenje postati Saric, Selakovic, i neizbezni Veliki Vodja. Vise ne pise za Iskon - sada o njemu pisu i hvalospeve mu pevaju iste one novine koje su do juce kroz blato provlacile oca Savu. Iako je pre neki dan izjavio da ne zeli da se bavi politikom i strancarenjem - verujem da nije toliko naivan da ne zna da je svako njegovo pojavljivanje u javnosti, hteo on to ili ne, izmedju ostalog, i politicko delovanje, i da sve sto ce kao patrijarh reci, a pogotovo ono sto ce precutati, nosi sa sobom neku politicku poruku.

Pre neki dan su, videh, Veliki Vodja i patrijarh dali zajednicku izjavu za javnost. U njoj je patrijarh napomenuo kako je jako vazno da crkva i drzavne institucije zajedno rade za dobrobit naroda. Sto je svakako tacno - ili bi makar bilo tacno kada bismo ziveli u drzavi u kojoj institucije postoje, i u kojoj, na primer, policija i bezbednosne agencije ne moraju da cekaju da im Veliki Vodja dozvoli da hapse najopasnije kriminalce u drzavi, vec se to samo po sebi pozdrazumeva.  

Veliki Vodja se na to nadozezao rekavsi kako je jako vazno da crkva i drzava budu jedinstvene, jer ako tog jedinstva nema, Srbija moze da postane lak plen ne samo za orla, vec i za svaku vranu. Iako smo navikli da nas Vodja plasi raznim vranama, orlovima i slicnim strasilima, cinjenica da je ovome patrijarh prisustvovao, i da je na ovo cutao, vec je sama po sebi - politicki cin. 

Jer, patrijarh nije postavio pitanje - ko ce nas braniti ne od vrana i orlova, vec od gamadi iz struktura te iste drzave koja nam je otela pola Beograda i poklonila ga investitorima, unistivsi pola gradskog jezgra? Ko ce nas zastititi od smrdibuba iz drzavnih organa koje nam zagadjuju vazduh koji disemo? Od pacova iz redova bezbednosnih sluzbi koji u sprezi sa olosom i kriminalcima na veliko diluju narkotike i ubijaju ljude po ulicama glavnog grada? Ko ce spreciti skakavce iz gradske uprave da rasipaju desetine miliona evra na novogodisnju rasvetu i besmislene rekonstrukcije i fuseraj koji se raspada vec posle par meseci? Ko ce privesti pravdi gnjide koje su krive za smrt nasih najboljih pilota? 

A mogao je. I moze jos uvek.

Kad ce, ako ne sad? 

I ko ce, ako nece on?

Na kraju krajeva, ipak on slovi za rokenrol buntovnika medju vladikama. 

Ipak je rekao pred celom Srbijom da ce se truditi da radi za dobrobit naroda. Iako se dobrobit naroda moze tumaciti na razlicite nacine, kapiram da pokretna vrata od dva miliona evra tesko da mogu da se za to kvalifikuju - jer zaduzbine ne moraju biti samo hramovi i parohijski domovi, od cijih fondova za izgradnju veci deo zavrsi u privatnim dzepovima. Sad kad ce cesce boraviti u Beogradu, moze da se proseta od Terazija pa prema Kalemegdanu, Knez Mihailovom, pa nek pogleda u zgrade na tom potezu - na skoro svakoj stoji ime zaduzbinara koji ju je podigao i ostavio svome rodu. 

Ipak je rekao da je vazno da ispunjavamo zakone, i da bez toga nismo ljudi. Valjda to znaci da ce se pozabaviti ljudima iz svog neposrednog okruzenja koji na najgore moguce nacine krse i ljudske i bozije zakone. 

I ipak nas je zamolio da se svi molimo za njega. Valjda je pri tom mislio da se molimo za njega da uspe da sluzi Bogu, Istini i Pravdi na nacin koji dolikuje jednom Patrijarhu Srpskom, a ne da bude samo jos jedan tockic u Vodjinoj propagandnoj masineriji, saucesnik u pljacki naroda koji mu je poveren, i Buloviceva marioneta i podguzna muva.

Ma koliko ja zeleo da verujem da je tako, slabo mi uspeva. Ali hajde da ne mracim - videcemo i sami, uostalom, vrlo brzo sta ce biti.

Neprihvatljivo ponasanje

 

Pre neki dan nas je episkop backi Irinej blagoizvoleo pocastvovati saopstenjem o novonajavljenom zakonu o istopolnim brakovima u kojem je naglasio kako je homoseksualno ponasanje - neprihvatljivo. Cak i u drustvu i svetu duboko podeljenom po ideoloskim linijama kao sto je ovaj/ovo u kojem zivimo, u kojem se neistomisljenici dozivljavaju kao smrtni neprijatelji, a cak i razmisljanje o njihovim argumentima biva dozivljeno kao veleizdaja sopstvenih principa, mozda bi se moglo razmisljati i razgovarati na tu temu.

Mozda bi se moglo promisliti o tome da li starozavetna etika ima mesta u savremenom drustvu; mogli bismo se zamisliti nad time da li apostol Pavle, kada nabraja ko sve nece uci u Carstvo Nebesko zapravo nabraja stvari koje su se u njegovo vreme i u konkretnom drustvu u kojem je ziveo smatrale neprihvatljivim, zbog cega je, npr, robovlasnistvo kao takvo izostavljeno sa spiska; o tome koliko ima smisla da se crkva bavi pitanjima opredeljenja naroda za i protiv EU, i uopste i u svetlu njene ulizicke podrske pro-EU politici Velikoga Vodje, koja se granici sa idolopoklonstvom. 

Medjutim, misljenja sam da postoji jedno daleko, daleko urgentnije pitanje koje crkva vec jako dugo okleva da pokrene: PITANJE SVESTENIH LICA KOJA SVOJ POLOZAJ, MOC I SLUZBU ZLOUPOTREBLJAVAJU ZA SEKSUALNO IZIVLJAVANJE NAD ONIMA KOJI SU IM POVERENI - parohijanima, studentima, ucenicima. Jer, svedoci smo poslednjih dana kako pojave sve veceg broja ovakvih SEKSUALNIH PREDATORA u mantiji koji se ne libe da posegnu i za najtezim krivicnim delima da bi svoja nepocinstva prikrili, tako i zaglusujuce tisine i sramotnog ignorisanja ovog problema od strane crkvene jerarhije, koja bi trebalo prva da osudi ovakve stravicne zloupotrebe svestenog cina.

Pa naravno da je bila zenska zebra, nisam peder...

Edit: sa ovog mesta je uklonjena sporna slika Stefana Sarica. Vise o razlozima ovde

Koristeci, s jedne strane, gorepomenutu podelu koja postoji u drustvu, kao i naklonost vladajuce partije, oni svaki pokusaj drustva u kojem crkva postoji i deluje, i u cijem bi uredjenju zelela da ucestvuje, da ukazu na ovakvo ponasanje etiketiraju kao napade na Crkvu i Boga, krijuci se iza naivnosti vernika i korumpirane drzave. 

Ja, iskreno, crkvu ne posecujem vec duze vreme, i nisam u toku koje su ovih dana aktuelne teme koje se raspravljaju medju vernim narodom. Medjutim, ako ovo nije prva i glavna tema o kojoj bi trebalo ne raspravljati, nego vikati sa krovova, ne znam sta bi onda to moglo da bude prece? Recepti za posne kolace? 

Treba li da se cutanjem i nereagovanjem dovedemo do stadijuma u kojem je rimokatolicka crkva, koja je u mnogim krajevima sveta bukvalno bankrotirala od tuzbi za seksualno zlostavljanje? Koliko dece treba da prodje kroz ono kroz sta je prosla zrtva Plavookog Zokija pre nego se dozovemo pameti?  Koliko ljudi treba da prodje kroz ono kroz sta je prosao Marko Zarkov? Ili studentkinje Bogoslovskog fakulteta? 

Sta nam je prece i urgentnije od sudbine i bezbednosti nase dece? I ima li goreg, podlijeg i odvratnijeg nacina da se autoritet crkve zloupotrebi nego sto je ovaj?

Ili nam je ovakvo ponasanje prihvatljivo, buduci da su u pitanju bili heteroseksualni odnosi?

Ma kakve i ma kolike bile razlike u nasem drustvu, ovi ljudi su istinski i najgori neprijatelji kako Crkve i Boga, tako i samog drustva. Ima li bolje prilike da se oko necega ujedinimo? Ima li pitanja koje je teze ignorisati? 

Oci svih nas su ovde uprte pre svega u verni narod SPC. Jer, buduci da crkvena jerarhija ne samo da ocigledno nije voljna da uradi ista po ovom pitanju, vec sistematski gura pod tepih i zataskava ovakve slucajeve.

Uzmite se u pamet.

 

Vjera i nevjera

Jos od Njegosa, kao lajt-motiv price o Crnoj Gori provejava pitanje - ko je vjera, a ko je nevjera. Da se ne vracamo previse daleko u proslost, bilo je u istoriji ove zemlje vise takvih prelomnih dogadjaja samo u poslednjih par desetina godina, a i ovih se dana na naslovnim stranama srpskih medija smenjuju dramaticne vesti o hapsenju svestenika i vladika u CG, protestima, prebijanjima, i nemirima. Dok, sa jedne strane, iz redova drzavnih zvanicnika pljuste izjave o evropskom putu i opredeljenju Crne Gore, obnovi drzavnosti, i demokratskim cizilizacijskim vrednostima, sa druge strane, jopet, iz redova crkvenih velikodostojnika, rafalno se ispaljuju epiteti kao sto su satanisti, skojevci, komunisti, i sl.

Na prvi pogled, prica o Odbrani Svetinja u CG deluje prilicno jasno i jednostavno, upravo onako kako je frejmovana u domacim medijima, i vise je nego jasno ko je tu vjera a ko nevjera - autokrata i diktator Djukanovic je svom snagom udario na SPC tako sto je doneo zakon po kojem se od ove oduzima imovina koja joj pripada vekovima, i na koju novoosnovana drzava Crna Gora nema nikakvo pravo, da bi istu dodelio nekanonskoj i nepriznatoj CPC. Blagocestivi pravoslavni vjerni narod je na to odgovorio litijama i javnim skupovima koje Djukanovic ocajnicki pokusava da ugusi nasiljem. 

Medjutim, kao sto je to jos onomad genijalni Slaven Radencevic primetio, u Crnoj Gori nikad nista nije bas tako jednostavno kao sto izgleda na prvi pogled. I kao sto sve ovo gore kurzivom napisano stoji - pise Hund, al pise i Mile (da ne kazem Milo).

Jer, nista od svega ovoga se nije desilo preko noci, i nista od svega sto se desilo nije nesto sto se desava tek sada.

Djukanovic, kao sto je vec decenijama opste poznato, jeste bio i skojevac i komunista. Karijeru je poceo u Socijalistickoj Omladini i Savezu Komunista, a dolaskom visestranacja, bas kao sto je u Srbiji Savez Komunista Srbije promenio naziv u Socijalisticka Partija Srbije, njegov Savez Komunista Crne Gore je promenio ime u Demokratska Partija Socijalista. Prvo radno mesto mu je bilo mesto predsednika vlade, a Crnom Gorom neprikosnoveno vlada vec 30 godina, sto je, verujem, sasvim dovoljno vremena da se skapira ko je i sta je.

Njegova politika obnove crnogorske drzavnosti nije od juce - stavise, na njoj je Djukanovic prakticno izgradio svoju politicku karijeru jos od kraja devedesetih pa na ovamo. Njegova podrska Dedeicevoj CPC je takodje opste poznata i datira jos od osnivanja iste, kao i Dedeiceva ideja o oduzimanju crkava i manastira od MCP (sto su on i njegove pristalice do sada vise puta samostalno, silom pokusavali da sprovedu) a sporni Zakon o slobodi veroispovesti se kao ideja povlaci vec 5 i vise godina.

Pa opet - i pored svega ovoga, Djukanovic je na poslednjim izborima odrzanim u Crnoj Gori 2018. godine, ubedljivo pobedio. I to ne samo u onim opstinama u kojima su Srbi u manjini - ubedljivo je vec u prvom krugu odneo pobedu i u onim opstinama u kojima su Srbi u vecini, a u jedine tri vecinski srpske opstine u kojima je izgubio, izgubio je prilicno tesno - sa po nekoliko stotina, ili u najboljem slucaju par hiljada glasova razlike.

Evo mape ako mi ne verujete.

 

Rezultati izbora 2018.

Etnicka mapa Crne Gore

Ne znam kako vama - meni ovo deluje prilicno cudno. Pomocu koje logike moze jedan cestiti, vjerni  srpski domacin da glasa za coveka koji se vise nego jasno i glasno zalaze za oduzimanje svetinja od SPC, Zakon o slobodi veroispovesti, Mirasevu CPC kao drzavotvornu crkvu crnogorskog naroda, i sl?! Koji je priznao Kosovo, uveo sankcije Rusiji uprkos prokletstvu Sv Petra Cetinskog, i koji pusta Tompsonove pesme?!

I kako objasniti vesti da Djukanovic preti izbacivanjem iz partije clanovima DPS koji ucestvuju na litijama protiv zakona i politike za koju se sama njihova partija godinama unazad zalaze?!

Postoji narodna poslovica koju sam cuo od ljudi koji zive u Crnoj Gori - Ko u vladi, ti s njim u paradi. Ona prilicno dobro ilustruje i objasnjava mentalitet koji je doveo do ovakvih nelogicnosti. Jer, uprkos tome sto se i Njegos, i Marko Miljanov, i heroji sa Mojkovca na to prevrcu u grobovima, danas to da li je neko u Crnoj Gori Srbin ili Crnogorac ne mora da bude tako egzaktna stvar - veoma cesto se ovo menja po potrebi, u zavisnosti od toga kakva vajdica se moze iz toga izvuci, ili naprosto za koji se sto u kaficu i sa kojom ekipom selo - sa jednima ce se srbovati i braniti svetinje, a sa drugima proklinjati velikosrpska hegemonija i anticivilizacijska velikosrpska agresija. I to u toku jedne iste veceri ako treba, nije problem - kad sami sebe oslobadjaju, onda su Crnogorci, a kad sami sebe vracaju veri pradjedovskoj, onda su Srbi. I samo oni znaju kada treba biti Crnogorac, a kada Srbin.

Kada se postavi pitanje ko je od vladara sa nasih prostora vjera a ko nevjera, sa slicnom doslednoscu o ovome rasudjuju i crkveni velikodostojnici MCP - secam se i danas kako je mitropolit Amfilohije svojevremeno tadasnjeg Djukanovicevog mentora, Slobodana Milosevica, na tribini na Filoloskom fakultetu odrzanoj na studentskim demonstracijama '97, nazivao najgorim mogucim sektasem, komunistom i nekrstom, i kako je 1999. trazio njegovu ostavku, da bi samo nekoliko godina kasnije o istom tom Milosevicu pricao kao o coveku koji je sebe zlatnim slovima upisao u srpsku istoriju, i do poslednjeg daha sebe zrtvovao za svoj narod, osvetlao svoj obraz, i poredio ga sa Lazarem i Milosem, a danas o njemu govori kao o tiraninu cija vladavina nije donela dobra ni Crkvi ni narodu.

Tako i sultana Djukanovica, u zavisnosti od toga da li daje kintu ili ne, cas stidljivo oslikavaju na freskama u podgorickom Sabornom hramu, a cas ga brisu sa njih i nazivaju satanistom i Pavelicem. I isto tako ne bi bilo preveliko iznenadjenje kada bi ga za koju godinu jopet nazivali mudrim drzavnikom, obnoviteljem, i darivali poveljama i crkvenim sasudima - kada se ponovo bude ukazala prilika da vlada iskeshira neki od grandioznih projekata koji ce na cudesan nacin ujediniti i objediniti ljude - kao onomad, 2013. Kada je Djukanovic u pitanju, razlika izmedju vjere i nevjere iznosi tricavih par miliona evra, sto ovome nije neka suma sve i da je iz svog dzepa daje - mnogo vise od toga je samo od glisera zaradio.

Ko bi gori, sad je doli...

Jer, iako visokopreosveceni mitropolit uporno ponavlja kako nikada nije podrzavao Djukanovica, dovoljno je malo proceprkati po internetu da bi se naislo na naopako lozenje badnjaka '97. na Cetinju, u najodsudnijem trenutku, kada se gorepomenuti Djukanovic razvodio od Bulatovica, i Amfilohijeve precutne podrske Djukanovicu koja je u to vreme jasno sugerisala vernicima da izmedju vjere i nevjere -  izaberu vjeru (to jest Djukanovica, koji je, kako se ispostavilo, nekrsteni satanista, a ne Bulatovica, koji je na kraju ispao cestit i posten covek koji u najvaznijem trenutku nije okaljao svoju dusu).

Bez obzira na sve, desavanja u CG su izazvala veoma jaku reakciju javnosti u Srbiji - organizovane su litije, okupljanja, izrazena je podrska, klicalo se bratskoj Crnoj Gori i Kosovu. Sto i nije cudo, kada se uzme u obzir sentiment koji je jos i te kako ziv kod nas o bratstvu dva naroda - sto se odnosi kako na Srbe iz Srbije i Srbe iz Crne Gore, tako i na Srbe i Crnogorce, i koji Crnogorci vise nego rado potezu kada treba ostvariti pravo na benefite studiranja i lecenja u bratskoj im Srbiji, ali isto tako lako i napustaju kada pred svojima treba da ispadnu patriote.

Srbi i Crnogorci su nekada zaista bili braca. Ali od tog bratstva danas skoro da nista nije ostalo - jednostavno zato sto skoro da nije ostalo ni Srba ni Crnogoraca. Kao sto se Crnogorci danas vise ne ponose svojim cojstvom i junastvom vec nepotizmom, prevrtljivoscu i kriminalom, tako ni Srbi vise nisu narod koji je svojevremeno hrabro Hitleru rekao NE, nego su se u medjuvremenu izrodili u OVO. Da bismo bili braca, morali bismo prvo biti ljudi. A to, ocigledno, nismo - osim retkih, retkih izuzetaka.

Sustina problema Krize odbrane svetinja i Kanonicnosti drzavotvorne crkve, iako to zvuci paradoksalno (jer cela prica i jeste vise nego paradoksalna) nije stvar duhovne prirode, i ne moze se resiti teoloskom argumentacijom, niti ga moze resiti crkva - drugim recima, nikoga u Crnoj Gori, pa ni Mila, a realno ni Mirasa, nije briga da li je CPC pravoslavna, kanonska Crkva ili ne - vec da li je Crna Gora srpska ili ne, sto je politicko pitanje, i moze se resiti jedino politickim sredstvima. Isto tako, ni sudbina Srbije se nece resiti na protestima i mitinzima podrske - vec za par meseci, na izborima, i ovde i tamo.

Pa ce se videti ko je vjera, a ko je nevjera.

Ako bude imao ko da vidi.

Bolest i zaraza

Kada je pre nekoliko godina sukob oko toga koliko cesto treba da se pricescuju hriscani u SPC bio u punom jeku, pitao sam se, priznajem - naivno, sta bi trebalo da se desi pa da crkvena administracija ukapira da je pricescivanje zapravo sustina hriscanstva, i da se bez toga sluzenje liturgije, i uopste - postojanje same SPC, lisava svakog smisla? Sta bi moglo da ih natera da batale dvevnu politiku, ulizivanje kriminalnom rezimu, propagiranje vucibatina, nadrilekara i prevaranata, i da makar jednom preko usta prevale ono sto bi trebalo da im je prvi, osnovni i jedini posao - pozovu narod na pricescivanje?

Odgovor je stigao pre neki dan - trebala nam je smrtonosna zaraza svetskih razmera - pandemija, i trebalo je da se svi koji imaju trunku zdravog razuma ujedine u apelu da se strogo treba kloniti drustvenih kontakata, izlazenja iz kuce, i sto rigoroznije pridrzavati licne higijene, jer se virus sa kojim se suocavamo ne samo mi, vec cela planeta, prenosi kontaktom sa nosom, ocima, i PRE SVEGA USTIMA, pa da se nasa crkvena jerarhija odluci da je upravo sada pravi trenutak da se njeni vernici obavezno moraju pricestiti, i to istom kasicicom.

Iskren da budem - ovakva zadrtost i neosetljivost za tudje zdravlje i bezbednost ni malo me ne iznenadjuje. Jer, i do sada su ljudi u mantijama onima koji su bili dovoljno naivni ili ludi da ih slusaju predlagali vise nego sulude stvari - da svoje trudne zene ne vode kod ginekologa, da prste koji su skenirani za dokumenta spaljuju na plotni, da najteze bolesti lece travama i cajevima, da svoju decu ne vakcinisu.

Tako i danas - sinod se obratio saopstenjem u kojem otvoreno prkosi svemu sto strucnjaci i zdavstveni radnici preporucuju, mole, kume i vape da se postuje. Jer, sta mogu znati oni koji se ne pricescuju o tome da li se pricescivanjem istom kasicicom moze preneti virus?! I ne samo oni - po internetu vidim porazavajuce veliki broj ljudi koji sire pricu da je pricesce svetinja, pa se preko njega covek ne moze zaraziti.

Kapiram da je glupo da opet pokusavam da objasnim kako, cak ni po onome sto pravoslavna dogmatika tvrdi, pricesce nije materija, vec dogadjaj - i kako i sami darovi, tj hleb i vino koji se na liturgiji osvecuju, i dalje zadrzavaju sva svoja svojstva, izmedju ostalog i kvarljivost (pa ih zato uvek na kraju sluzbe sluzitelj do kraja upotrebi, da se ne bi ubudjali). Samim tim, vise je nego logicno da se i preko osvecenih darova moze zaraziti kao i preko bilo kog drugog hleba i vina sa kojim u kontakt dodje pljuvacka zarazene osobe.

Jer, ljudima kojima mera njihove vere postane ne mera sazaljenja, ljubavi, i brige o dobrobiti drugoga, vec mera bolesne sujete, prkosenja razumu, inacenja sa naukom i nevernicima, i bezobzirnost i ravnodusnost prema zivotima i zdravlju onih koji im bezrezervno veruju, svakako ni ono sto ja budem rekao nece znaciti ni koliko crno ispod nokta.

Ostaje mi jedino da pokusam da pozovem, ako je to ikako moguce, na zdrav razum one koji su imalo istog uspeli da sacuvaju uprkos onome sto im njihovi pastiri porucuju u ova krizna vremena:


Suocavamo se sa necim veoma ozbiljnim, i zivoti nasih najblizih zavise od toga koliko cemo se ozbiljno i odgovorno ponasati.


To sto nasi arhipastiri shvataju i tumace veru koju propovedaju na jedan odredjen nacin, ne znaci da su milion posto u pravu, i ne znaci da se u zivote nasih najmilijih treba kladiti i stavljati ih na kocku da bismo dokazali da jesu - realno, nije im se jednom desavalo da omanu, i ne verujem da ce ih biti narocito briga i ako se pokaze da su pogresili.


Svoju veru i svoju privrzenost Bogu pokusajte da iskazete svojim staranjem za druge, ljubavlju, predostroznoscu, i odgovornoscu, a ne inacenjem sa lekarima - ma sta vam rekao bilo ko, oni vama i vasima,  zaista, samo zele dobro.


Sluzite Bogu onako kako trenutak u kojem se nalazimo i iskusenje sa kojim smo se suocili nalaze - ostanite kod kuce. 


Crkva nece nikuda pobeci - ici cete u nju kad sve ovo prodje. Naravno, pod uslovom da ostanete zivi - sto zavisi pre svega od vas i vaseg ponasanja.


A Bog ce vas cuti. 

Autosovinizam

Vec neko vreme se kod nas odomacio novoskovani termin - Autosovinizam. Koristi se uglavnom za etiketiranje onih koji mrze Srbiju i sve sto je Srbsko - bilo da je u pitanju intelektialna urbana elita iz kruga dvojke, bilo da je u pitanju publika koja krajnje nepatriJotski gleda turske serije, filmove Andjelije Zoli, i letuje u Hrvatskoj. Ili kombinaciju navedenih elemenata - u svakom slucaju, u pitanju je ekipa koja je u postkomunistickoj Srbiji zamenila petokolonase i domace izdajnike u ulozi unutrasnjeg neprijatelja i uopste vinovnika svih nasih skorasnjih poraza i istorijskih ponizenja.

Buduci da sam i sam nekoliko puta u poslednje vreme zakacio gorepomenuti epitet u komentarima koje ljudi po Mrezi pisu na tekstove sa ovoga bloga, vec neko vreme mi se po glavi mota pomisao da onako, iz prve ruke, poblize objasnim ovaj fenomen.

Zaista - samo duboko moralno posrnuo i bolestan covek bi mogao da oseca bilo sta osim beskrajnog ponosa, sinovske ljubavi i odanosti prema zemlji kao sto je Srbija - zemlji koja je dala tolike briljantne naucnike, genijalne pronalazace, neverovatne umetnike, herojske vojskovodje i junake, i nenadmasne sportiste. Problem je, medjutim, u necemu drugom.

Srbija zaista jeste zemlja koja je dala brojne naucnike i inovatore. Medjutim, problem je u tome sto je ogomnoj vecini Srba sasvim OK da ih vode nepismeni i neobrazovani ljudi, sa krivotvorenim diplomama i plagiranim doktoratima.

Da im se kadrovi kojima se poveravaju najznacajniji polozaji u zemlji obrazuju na "univerzitetima" koji vise podsecaju na cirkuse, koje vode sarlatani, i na kojima se, po pravilu, nista ne nauci.

Iako u Srbiji ima dece koja na medjunarodnim takmicenjima osvajaju brojne medalje, ogromnoj vecini Srba ne smeta sto je 40% srednjoskolaca nepismeno, i veruju u obecanja ministra prosvete da ce taj problem resiti hologramski nastavnici.

Srbija jeste zemlja neverovatnih i svetski priznatih umetnika. Medjutim, problem je u tome sto ogromna vecina Srba na kulturu i umetnost gleda sa krajnjim prezirom. U Srbiji su najgledaniji TV programi emisije u kojima se mentalno bolesni ljudi, dziberi, kriminalci, drolje i narkomani svadjaju, jebu, tuku, seku vene, i prave najgore moguce budale od sebe.

Srbija jeste zemlja junaka, heroja kojima se nekad citav svet divio, i vojskovodja ciji se podvizi i danas izucavaju na svetskim vojnim akademijama. Medjutim, problem je u tome sto su u Srbiji danas zivoti heroja jeftina i potrosna roba, koja se arci zarad jeftine prilike za medijsku promociju baraba, koje u tome podrzava ogromna vecina Srba (mada ako cemo pravo, kada je sikaniranje i odbacivanje heroja u pitanju, Srbija ima vise nego bogatu tradiciju).

Kao glavnokomandujuceg nekada slavne i pobedonosne vojske, ogromna vecina Srba podrzava coveka kojem bi bilo rizicno dati da pridje i blizu poljoprivrednih alatki, a kamoli teskog naoruzanja.

Umesto slavnih generala pred kojima su nekada bezale najjace svetske armije, ogromna vecina Srba danas obozava i glorifikuje komunisticke rezimske ubice, ratne zlocince i profitere, a svaki prdez njihove retardirane dece je u Srbiji- medijska senzacija.

Srbija je zaista imala, i jos uvek ima nenadmasne sportiste. Medjutim, problem je u tome sto su sportska desavanja u Srbiji davno prestala da imaju bilo kakve veze sa sportom, i pretvorila se u prostor za izivljavanje drzavno sponzorisanih kriminalnih grupa, i to sto ogromnoj vecini Srba to ni malo ne smeta, buduci da se i sin neprikosnovenog Velikog Vodje druzi sa tom ekipom.

Srbija ima izvrsne lekare. Medjutim, ogromna vecina Srba podrzava svojevrsni egzodus medicinskih strucnjaka koji se ovih dana desava u Srbiji, i njihovo nasilno nasilno zamenjivanje u visokoskoskim institucijama partijskim kadrovima zarad kojih se izmisljaju predmeti koje bi predavali kao sto je ovaj.

Srbija je nekad imala pisce nobelovce. Umesto toga, danas su u Srbiji najcitanije knjige retardiranih jutjuberki.

Srbija je nekad imala izvrsne i profesionalne novinare. Umesto toga, danas su najcitaniji i najgledaniji mediji u Srbiji oni kojima rukovode ove dve degenerisane spodobe.

Srbija ima cestitih, kulturnih i sposobnih ljudi, ali je ogromnom vecinom izabrala da je pred svetom predstavlja ovaj seljober iz Zitoradje.

Srbija ima vrsne inzinjere, ali je ogromna vecina odlucila da se izgradnja puteva u Srbiji poveri ovom retardu.

Srbija je nekad imala duhovne velicine. Danas ima svestenstvo i vladike koji tvrde da je Zemlja ravna, i da covek nikad nije sleteo na Mesec.

Srbija je nekad imala vatrene rodoljube. Danas su ovo srpski naciJonalisti i patriote.

Ogromnoj vecini Srba ne smeta da vile u kojima se snimaju rijaliti programi izgledaju ovako

a bolnice ovako.

I sve ce to ogromna vecina Srba potvrditi za par meseci glasajuci za SPS, Radikale, Dveri, Desnicu, i za svog ljubljenog i neprikosnovenog Velikog Vodju - coveka koji je sve ovo i omogucio. Zivi bili pa videli.

Zato ja i ne mrzim Srbiju - makar ne celu Srbiju. Mrzim ogromnu vecinu Srbije.

I sve one koji od silnog patriJotizma ne uspevaju da razlikuju ove dve kategorije. Koji jos uvek uspevaju da deflektuju svaki vapaj zdravog razuma i krivce pronalaze u Zapadu, Americi, EU i sl.

Jer, normalan, pristojan i posten covek ni ne moze prema ovoj ogromnoj vecini osecati nista drugo do mrznju, gadjenje i prezir.

Zasto mi vas nije zao

Gledam ovih dana desavanja u Crnoj Gori. Gledam kako fukara izglasava zakon po kojem daje sebi za pravo da otme i prisvoji crkve i hramove SPC. Na pravdi boga. Gledam, i pokusavam da osetim makar trunku zaljenja - i ic mi ne ide.

Ne zato sto fukara ima pravo - nema. Ne zato sto tu fukaru volim - ne podnosim ih. A opet, jednostavno, ne osecam nista.

Mozda zato sto se ista ta SPC, i van Crne Gore, i u njoj, sa istom tom fukarom, i gorom od nje, kumila i bratimila sve ove godine, sto ih je u zvezde kovala, ordenje, zahvalnice i plakete im urucivala, i svecima i mucenicima ih nazivala - jbg, imam pamcenje ko slon.

Sto su u istim tim hramovima i svetinjama za koje im je sad frka da ce ih izgubiti propovedali kreacionizam, ravnozemljastvo, antivakcinastvo, i sve druge idiotizme koji se zamisliti mogu - od superkompjutera Zveri do toga da su Pokemoni demoni.

Sto su se u istim tim hramovima molili UBICAMA I KOLJACIMA i proglasavali ih svetiteljima.

Sto decenijama u dupe ljube one koji su nama oteli pola Beograda, Novog Sada, Nisa. Koji su poklonili sumnjivim investitorima Bristol, Geozavod, zgardu Simpa, ceo potez pored Save. Koji su stanare tih zgrada na sve moguce i nemoguce nacine prisiljavali da se isele i izbacivali ih iz njihovih kuca.

Sto ih je bolela stikla kada su iz stana izbacivali baka Maru, i sto su Osmanijevi morali da gledaju kako im pred ocima sa zemljom sravnjuju kucu u kojoj su ziveli vec 4 ili 5 generacija, i to na samo par stotina metara od Patrijarsije. Kada je baka Stojanka morala da uzme pravdu u svoje ruke kada drzava nije htela da nju i njenu porodicu zastiti od razbojnika.

Sto ih nije bilo briga kad je citava drzava suspendovana, gradjani vezivani i zastrasivani, a policija ignorisala pozive u pomoc dok je trajalo rusenje u Hercegovackoj.

Sto ih nije bilo briga kada je od Nisa otet aerodrom, sto se od Novosadjana otima SPENS, i sto se rusi Kalemegdan.

Sto se iz gradskih budzeta otimaju DESETINE MILIONA EVRA koje se bacaju na rekonstrukcije i muzicke fontane koje ne potraju ni 20 dana, a ne 20 godina - kako njihov Veliki Vodja obecava.

Sto za ekipu razbojnika na vlasti imaju samo pohvale, sto sa njima bez problema ulaze u biznis, i sto ih realno nije briga sta od iste te Srbije ovi rade - sve dok se njima iz budzeta isplacuju milioni evra, i dok se oni zabavljaju time ko ce od njih biti kalif umesto kalifa.

Znam znam - to nisu svetinje kalibra Ostroga i Dajbaba, ali kako ja gledam na stvari - svakome coveku je njegov dom ipak svetinja, ma koliko to Gospodi Riscanskoj banalno izgledalo.

Mozda i zato sto ima ko da brani te iste svetinje - evo, siguran sam da Miroljub vec opasuje svoj mac premazan biljnim tinkturama i hita u pomoc put rodne mu Crne Gore, kako drug Putin vec okrece telefone i mobilise svoj Kej-Dzi-jusd-tu-Bi da posalje Mila na Juzni Pol kao sto salje svoje politicke protivnike, kako Vulini, ceo legeon njih, sedaju u Djavolje Kocije i dolecu u pomoc, kako Mali i Vesic salju svoje fantome da ih vezu i prebiju...

Ili ne. Ili su im se mozda uzalud sve ovo vreme uvlacili u guzicu.

Ono, istina, ne pripadaju te svetinje bradonjama u mantijama - one pripadaju narodu. Medjutim, kad pomislim kako je svaki deseti iz tog naroda clan SNS, da ne pricamo o glasacima, simpatizerima, SPSovcima, Radikalima, Vacicevcima, i inima - realno, ni tog mi naroda ic nije zao. Takvom narodu i takvom svestenstvu nista sveto ne treba ni dati - jer ni ne zasluzuje.

Jer, ni sebe mi odavno nije zao - pa ne vidim sto bi mi bilo zao ni njih ni vas.

Rugala se svraka vrani

Jedna od tema koje ovih dana potresaju javnost svakako je smena episkopa Maksima sa mesta predavaca na Bogoslovskom fakultetu. Iako se spekulisalo da je razlog koji zapravo stoji iza ovog poteza Sinoda sukob vladike Maksima i predsedavajuceg sinoda, vladike Irineja Bulovica, oko Ukrajinskog raskola, Maksimov stav o Teoriji Evolucije, ili da je pozadina celog slucaja mozda politicke prirode, zvanicno je kao uzrok navedeno to sto vladika Maksim zivi i radi u SAD, zbog cega nije sposoban da na odgovarajuci nacin ispuni svoje akademske obaveze prema studentima.

Ovaj dogadjaj moze posluziti kao predlozak za razmisljanje na razne zanimljive teme - od nacina na koji ova odluka krsi zakone samog Beogradskog Univerziteta, na koji je Bogoslovski fakultet teskom mukom, u vreme vlade Zorana Djindjica vracen posle visedecenijskog izgnanstva, preko svega onoga sto je ova odluka izbacila na povrsinu putem javnog prepucavanja otvorenim pismima u kojem je ucestvovalo nekoliko vladika, i koje je na svojevrstan nacin redefinisalo pojam transfera blama za svakoga ko u Srbiji ikakve veze sa crkvom ima, glasina o bespostednoj, prljavoj borbi koja se decenijama vodi za prevlast u SPC i za belu panu, pa sve do teorija zavere koje se raspredaju o uticajima Moskve i Carigrada koji se kroz ovu krizu prelamaju preko nase napacene srBske grbace.

Ipak, meni je nesto sasvim drugo u celoj prici privuklo paznju - nesto na sta se do sada niko nije osvrnuo, a sto, blago receno, svakome ko je ikada makar prosao pored Bogoslovskog fakulteta, bukvalno bode oci:

Irinej Bulovic je nekome zamerio da ne ispunjava svoje akademske obaveze prema studentima.



IRINEJ.

BULOVIC.

JE NEKOME ZAMERIO.

DA NE ISPUNJAVA SVOJE AKADEMSKE OBAVEZE PREMA STUDENTIMA.


Sto bi rekli Amerikanci - let that just sink in for a minute.


Isti onaj Irinej Bulovic koji se, tokom cetiri semestra koliko sam slusao grcki jezik, pojavio dva, i bukvalno DVA puta na predavanjima, i jos tri ili cetiri puta tokom cetiri godine koliko sam kod njega slusao Novi Zavet - iako ne zivi u SAD, vec u Novom Sadu.

Koji je svojevremeno, dok je trajala njegova vladavina fakultetom, stavio na oglasnu tablu obavestenje studentima da ga niposto ne smeju kontaktirati ili mu se obracati licno i direktno - vec iskljucivo preko asistenta ili studentske sluzbe.

Koji, iako iz nekog razloga slovi za jednog od najboljih i najobrazovanijih teologa u SPC, tokom svih dugih decenija koliko je na BF predavao Novi Zavet, nije blagoizvoleo napisati makar jedan udzbenik za svoj predmet, vec su se sve cetiri godine Novog Zaveta spremale iz dve skripte od po dvadesetak strana - zbog cega je Novi Zavet ostao stravicna rupa u bogoslovskom obrazovanju svih nas koji smo ovaj predmet slusali kod njega. Zapravo, ne samo da nije napisao ni udzbenik - vec, koliko je meni poznato, nije napisao skoro nista, iako je to njegova akademska obaveza kao doktora teologije.

Isti onaj Irinej "Dart Vejder" Bulovic zbog kojeg je zilion ljudi izgubilo godine i godine zivota cekajuci na red da polazu kod njega grcki jezik, jer njegovo ultrasegamegapreosvestenstvo nije uspevalo da za jedan ispitni rok ispita vise nego jednog, dva, ili nijednog studenta. Koji je uporno odbijao da objavi bilo kakva obavestenja o tome kada ce se odrzavati ispiti - umesto toga, studenti su morali da dolaze bukvalno svaki dan tokom ispitnog roka, a neretko i nedeljama nakon zavrsetka istog na fakultet, i da tamo po vasceli dan cekaju da se on smiluje pa da u nekom trenutku ispita par njih - ostali bi morali da cekaju sledeci rok. I tako u nedogled.

Isti onaj Irinej koji je toliki poznavalac grckog jezika i lingvistike uopste, da i danas tvrdo veruje da je jedini blagocestiv nacin da se grcki kini dijalektos prevodi na savremeni srpski jezik - koristeci glagolske oblike koji se u grckom i srpskom isto zovu (aorist aoristom, imperfekat imperfektom, itd), bez obzira na to sto im se znacenje i upotreba i te kako razlikuju, i sto je to sa stanovista duha jezika na koji se prevodi potpuno idiotski. I kome verovatno niko jos uvek ne sme da kaze da je sasvim svejedno da li se kaze izlažahu ili ishodjahu - jer i jedno i drugo zvuci podjednako retardirano.

(Inace, kada je Bulovic naposletku konacno pristao da zaposli ne jednog, nego tri asistenta, jedna od tih asistentkinja, Bogdana, resila je da tog leta odrzi kratak, cetvoronedeljni kurs grckog jezika za one koji nisu imali prilike da odlusaju predavanja - buduci da ni jedan postojeci udzbenik iz ovog jezika nije predvidjen za samostalno ucenje. Iako se Bogdana u pocetku dvoumila hoce li biti interesovanja za ovako nesto, na kurs se prijavilo nas preko 150 - bilo je tu ljudi koji su grcki odslusali i po desetak ili dvadeset godina pre toga, i u medjuvremenu odustali od polaganja, obeshrabreni Bulovicevim izivljavanjem. Koristim priliku da se jos jednom najlepse zahvalim Bogdani na trudu.)

Veliki si ti majstor, moras i (tri) segrta da imas...

Isti onaj Bulovic koji je umeo da za najbanalnije sitnice obara ljude po desteak puta sve dok ne nauce toliko dobro da vise ne moze da im nadje ni najmanju gresku, pa bude prinudjen da im da desetku. Desavalo se da tako student na jednom ispitu padne, a na sledecem, nakon dve nedelje, prodje sa desetkom - sto je vise nego apsurdno.

Isti onaj Irinej Bulovic koji je do te mere uspeo da isfolira ne samo siru javnost, nego i kompletnu teolosku akademsku zajednicu da je njegovo poznavanje teologije i opste obrazovanje toliko zastrasujuce veliko, da niko od nas ne moze ni izbliza shvatiti visine njegovog teoloskog nadahnuca i dubine njegove mudrosti. Na sta mu se, zapravo, i svela kompletna argumentacija odluke o otpustanju vladike Maksima - vi ste suvise glupi da to razumete.

Ne znam kako vama - meni ovo podjednako ima smisla kao kada bi Jozef Mengele zamerio nekome da se neeticki i grubo ponasa prema pacijentima, ili kada bi Lav Pajkic nekome rekao da je ljigav.

Ma koliko bilo nezahvalno stati na bilo ciju stranu u ovom aktuelnom sukobu preosvestenstava, jedna stvar je nepobitna - zvanicno obrazlozenje odluke o smeni vladike Maksima zaudara na kilometar.